Многи од нас су као мали на хлеб стављали: џемове, маргарин и џем од кајсија, крем сир, Ципирипи и Eurocrem, паштету и мајонез, маргарин и со, маргарин и колутиће чајне кобасице, маргарин и мед, кајмак са посољеним колутићима краставца, свињску маст са алевом паприком, ајвар са колутићима куваних кокошијих јаја, Руску салату... Неки и као одрасли уживају у сендвичима код куће, на послу или док путују, а има и оних који праве исушену колекцију сендвича и одлажу их у сендвичаријуме... За неке сендвиче сам чуо или читао да постоје, неке сам и видео, али нисам имао жељу да их добијем и пробам...
Рећи ћу вам какве је сендвиче моја баба правила када сам као дете проводио летње распусте са браћом и сестрама на селу, јер тада нисмо могли да одемо на море...
Док смо се играли по дворишту баба нам је доносила сендвиче на тањирима или нас је звала да их једемо у кући. И браћа и сестре су волели те сендвиче као пицу што смо волели, па смо терали родитеље и код кући да нам их спремају или смо их сами спремали.
На хлеб је баба мазала маргарин (Vital stoni или Dobro jutro!), преко маргарина је ређала колутиће парадајза и куваних јаја, а одозго је рендала бели сир и стављала со. То је то, ништа посебно, али тада нисмо много извољевали.