Многи од нас су као мали на хлеб стављали: џемове, маргарин и џем од кајсија, крем сир, Ципирипи и Eurocrem, паштету и мајонез, маргарин и со, маргарин и колутиће чајне кобасице, маргарин и мед, кајмак са посољеним колутићима краставца, свињску маст са алевом паприком, ајвар са колутићима куваних кокошијих јаја, Руску салату... Неки и као одрасли уживају у сендвичима код куће, на послу или док путују, а има и оних који праве исушену колекцију сендвича и одлажу их у сендвичаријуме... За неке сендвиче сам чуо или читао да постоје, неке сам и видео, али нисам имао жељу да их добијем и пробам...
Рећи ћу вам какве је сендвиче моја баба правила када сам као дете проводио летње распусте са браћом и сестрама на селу, јер тада нисмо могли да одемо на море...
Док смо се играли по дворишту баба нам је доносила сендвиче на тањирима или нас је звала да их једемо у кући. И браћа и сестре су волели те сендвиче као пицу што смо волели, па смо терали родитеље и код кући да нам их спремају или смо их сами спремали.
На хлеб је баба мазала маргарин (Vital stoni или Dobro jutro!), преко маргарина је ређала колутиће парадајза и куваних јаја, а одозго је рендала бели сир и стављала со. То је то, ништа посебно, али тада нисмо много извољевали.

Сличан је ролни тоалет папира и веома је корисна ваљкаста ствар.
Може да послужи за чишћење трица (мрвица) и длачица са црне одеће...
Док лепљивом траком на ваљку скупљате прашину и длаке, ако мало јаче притиснете може да се деси да вам дршка остане у руци а ваљак да отпадне (будите пажљиви). Ако се пластични део ипак сломи, уместо њега можете да ставите нешто друго кроз ваљак (нпр. чисту танку оклагију или дугачку варјачу) и завршите чишћење одела на дасци за пеглање. Ако немате ништа што би могло да замени пластични део којим се управља ваљком, онда просто одлепите део лепљиве траке са ваљка и као широки селотејп залепите на неочишћени део одела, а онда извршите "депилацију" одеће.

Недостатак инспирације је изговор лоших, "лоше плаћених" или лењих сликара да не насликају оно што им је пред носом.

Уметник Piero Manzoni је "срао у конзерве" и продавао своја говна (Artist's Shit) по цени злата (грам говна по цени грама злата), а неки уметници "серу у теглице" (за санитарни преглед) да би били кандидати за неки "усран" посо.
Јасно је да се уметницима срање не исплати свима исто, а и сама "уметност" је другачија (није увек исте густине, тежине, боје и мириса, а неки кажу и укуса).
Пошто само стварам, за детаљније објашњење о томе (ако вас занима) треба да питате некога ко конзумира ту "уметност".

Бог је Онај кога се људи најчешће сете када им нешто затреба.

Неки мисле да је време новац, а новцем не можеш да добијеш оно што можеш да добијеш временом.

Мода је беснило које децу и одрасле тера да целе фармерице искасапе и онда их поносно носе.
Мода мења боју и дужину косе (макар носио перику), мења материјале и начин размишљања оних који је прихватају, води ка расправи и блуду, не стиди се да жртвује ни нерођену децу.
Мода наводи нешто више женски род него мушки да буду као окречени гробови, неке се особе тако удесе да изгледају као боксер после изгубљеног меча (имају црно, плаво, љубичасто, зелено и/или црвено око очију и сличне детаље). Као кловнови и зомбији неки се показују...
Мода саветује људе да се буше (нос, обрве, пупак, брадавице, језик, праве разне тетоваже, праве рупчаге на ушима и тако даље).
Мода учи да се накит многи купује и качи на тело као што неки каче на јелку украсе, учи да су парфеми модних креатора дивни и потребни чак и у кревету.
Они који прате моду пуно времена и новца троше да би били њени робови, није важно да ли ходају за њом на штулама (штиклама) које им је продала или у патикама са ваздушним ђоновима...
Мода је као курва која мења свој изглед, њени верни пратиоци чине исто (иду у корак са временом).

Први лик напише добру дефиницију и постави је.
Други лик прочита дефиницију, научи нешто ново из ње, поправи му се расположење (насмеје се), а онда се сети да је неиживљени завидљивац који тако нешто није способан да напише, и наравно удари - на дефиницију.
Први лик треба да буде захвалан Богу што га други лик није оптужио да му је дефиниција плагијат (јер од Бога је сваки добри дар), а он (први) се још жалости што је добио -, е то се зове незахвалност.
Треба се молити Богу за оне који на добру дефиницију ставе - (да и они добију добро), није њима лако.
Треба се молити и за оне који су незахвални, да се не жалосте и не гневе више, него да се радују и буду захвални Богу што им је добро дао (иако то неки нису добро прихватили).
Не будите незахвални и завидљиви, јер незахвалност и завидљивост неће вам донети радост.

Тигањ ,,мора да буде загрејан на 160 степени да се храна не би залепила."
Ако тигањ није тако загрејан добија се каубојски тигањ и загорели "мексикански" оброк који се не заборавља.
Не варајте се, ручак је битан. Ручак је питање живота и смрти.

Уметност је живети од уметности међу толиким уметницима.

Погреши човек (мушко), а камоли женско.

Чамовина је дрво за "чамце" који су многе однели на онај свет.

Неће сви видети вечерас вештицу на метли, неки ће бити проклети (осушиће им се метла (мамац) пу-пу), неки ће пасти у логорску ватру јер су се много урадили... Тако је то кад се слави празник "рада" у Србији. Срећан вам лов на вештице, и вештицама лов на метле.