Seoska svadba
Najbolji trenutak za popois stanovništva jednog sela, kući su ostali samo oni koji ne mogu na noge a svi ostali su na svadbi! Za tu priliku oblači se najsvečanije odelo! Na kapiji vas dočeka domaćin, zatim vas sprovede pod šatru i pokaže vam gde da sednete! Pre toga se predaje poklon, ženi koja piše šta ste doneli (ako su u pitanju pare stavlja ih u papirnu kutiju ispred sebe, a u svesku piše iznos). Kada se smestite prilazi vam posluga (konobari) koji vas ponude rakijom, kafom i naravno žutim ili crnim sokom! Klopa ide po JUS-u od predjela, preko čorbe, do sarmi i pečenja! Kum je taj koji daje najviše para na muziku i obično ga na kraju svečanosti odnesu na ispiranje creva! Ako je leto pod šatrom je nesnosna vrućina, a ako je neko jesenje vreme obično padne kiša i napravi veliku kaljugu! To ne kvari veselje! Svi su pijani, većina gostiju se uhvati u kolo a oni stari seoski boemi počnu da kite violinu, i naručuju nama nepoznate pesme za svoje stare ljubavi, žene švalerke! Te pesme su uvek potočarskog tipa. (Krčma stara, krčmarica mlada... Crn gavran a ja crnji...Doćiće ti majko na kapiju žena itd...) Majka plače odlazi joj ćerka, otac lupa čaše ženi mu se sin jedinac, a deda polako gustira svoje vino i posmatra narod koji se veseli! Posle toga danima će se prepričavati kako je svadva bila velika, kaoko su svi došli i kako je Radosav veliki domaćin kad je uspeo da spremi sve ono! Sutradan rasprema se šatra, pakuju se klupe i nastavlja uobičajenim seoskim životom, jer selo nemože da čeka!
