-Eeee, kažem ti tako. Kad sam se udala za Zdravka, njegova Nataša me nije volela. To mu je ćerka iz prvog braka. I tako jednom dođe ona kod mene, kaže gladna a ja joj ponudim sataraš sa plavim paradajzom. Tek da čuješ nju: "Ne jedem ti ja to, bljak". Onda joj kažem da proba pa neka vrati ako neće. I ona pojede dva tanjira. (**pokazuje rukama**)
Tada me zavolela. Kad je otišla na Novi Zeland, mnogo sam joj nedostajala.
: **sagovornik potvrdno klima glavom** :
-Tamo se zaposlila i udala, rodila dete. Kad je dete poraslo, reših da odem kod njih (**blagi osmeh**). Al' pošto beše 11.setpembar, ono kad je avion udario na Ameriku, let nije išao preko onih bombaških zemalja; nego za Rim, pa Skandinavija, pa Rusija, Hong Kong, sve po obodu Evrope gore. (**zvoni telefon**)
**Sagovornik ćuti i smeška se kao pička. Baba završava razgovor.**
-Gde sam stala? A da! I onda me Jelena sačekala u Velingtonu na aerodrom. Duša.
-Sagovornik: (**koja Jelena sad, u pičku materinu. Smeška se i dalje**).
-Da ti je pokažem na slici. (**Ustaje po album**)
-Sagovornik: (*NEEEEEEEE*)
-Evo, ovo je ona. Je l' da da je lepa? Kao anđeo.
-D...jg..aaa jeste. Lepa je. (**mućka glavom**)
-Lepo mi beše tamo (**vraća album na mesto**). Njeno dete me zavolelo. Plakalo kad sam se vraćala u Srbiju. (**tužne oči, blago teleći pogled**)
Ali neću više da te opterećujem. Uvek se rastužim kad se setim toga.
-Maaa nee...(**stavlja ruku na usta**). Dobro, teta Radmila, ako nećete. Odoh ja kući da jedem.
-Pa jedi kod mene, ima sataraš od plavog paradajza? Kao Nataši što sam spremala.
-(**MA JEB'O TE SATARAŠ**). Neka, da Vas ne ometam. Vidimo se.
:kreće ka vratima i nestaje u noćnom kaputu: