Јутро.Шест сати.У соби мрачно , тихо.Седим на ивици кревета погнуте главе ,празан сам.Јутарња...........мрзи ме да га дркам.Некако одлучујем да устанем и обучем се стварима разбацаним по поду.Хладно ми је , споро и невољно се облачим.Померам завесу и бацам поглед кроз прозор.Видим сивило , тмурне облаке и људе ,мале људе како гмижу као мрави.Ретки су.Где ли су они кренули?На прозор падне понека кап ситне кише.Гледам и чешам се по бради од 6 дана.Требало би да се обријем.Не , чему то.Соба није одавно проветрена.Отварам прозор и на хладном новембарском ваздуху видим свој дах.Хладно је.
Сиво је...............