Veoma redak komad kućnog videa zapaćenog u komodama i kredencima na ovim prostorima. Nije to za nas koji umesto armiranog betona nuždimo obično vnugo. To je za one koji su toliko urbani da viljuške koriste kao narukvice, cigarete kao afrodizijak za odgovaranje na pitanja i meću kerini portiklu dok je hrane pohovanim brokolijem dinstanim na tihoj vatri.

Mi koji ne razumemo zašto bi neko snimao svoju ženu u agonii kroz koju prolazi, ne posedujemo takav materijal. Mi koji ne želimo jednog dana, u poluvremenu kvalifikacija za Ligu Evrope, da pokažemo sinu kako mu se majka znojila poput Predraga Drobnjaka u četvrtoj četvrtini tesne utakmice i drala se na doktora i oca mu, poput Velje Ilića na liberalno orijentisan komad skupštinske kafane...nikad nećemo imati takav dokumentarac.

Šta će nam to?! Snimićemo je eventualno jednom nenašminkanu u zapokući, dok nam iz sažaljenja pijanima uliva kajganu od deset jaja i struže dva dlana 'ladne slanine...čisto da pokušamo ubediti kuma da smo muškarčine i da ne moramo najkasnije u ponoć biti u krevetu plahnuti i opranih zuba.