Starac u autobusu
Обично миран и изузетно тих путник, осим ако га не упитају нешто. У том случају креће незаустављиви монолог. Пошто су најчешће усамљени, грабе сваку прилику да разговарају.
-Можете ли молим Вас отворити прозор ?
-Свакако. Ау, поломљен. Не могу да верујем. Па тако Вам је то госпођо, идиоти дођу, буде им досадно, па га развале. А после ми нормалан народ да се кувамо. Нико више, госпођо, не брине о народу. Некада је то другачије било. За време старе Југославије... Е то је била држава. Златна држава ! Кад' смо већ код Југославије, знате ли ви да је мој отац....
+48 -4 = +44
