Što na umu to na drumu
Neizlečiva moralna jednostavnost, čini da određene osobe kažu ono što misle čak i kada će im isto naneti štetu. Kao da imaju neki crvuljak u mozgu koji ih golica da to moraju reći pa makar profesoru rekli da je ološ i da ga tako vide.
Ali, ima raznih primera...
Sede dva drugara i pričaju.
1.~Vidi brale šta mi se sinoć desi. Putujem ti ja sa taštom i ženom autoputem. Kad ispod taštinog sedišta štikla. Pu jebem ti situaciju , ja noć pre bio sa jednom malenom zelenom. Šta ako mi vide štiklu, ali brale ti znaš kako sam ja vičan. Počeh da pokazujem tašti preriju porušenih fabrika, lavirint rupa na putu, nebih li joj odvukao pažnju od sporne štikle. U trenutku dok je ona posmatrala postavljanje biste Aćif Efendiji, velikom srpskom vojvodi, ja iskoristih priliku i bacih štiklu kroz prozor.
2.~Pa dobro si prošao brate.
1.~Ma jesam kurac, kad smo stigli tašta traži štiklu, ja ladno njenu bacio zmisli ti to .
2.~ Au koji si ti Velja Ilić, pa ti odma što na umu to na drumu.
Komentari
Dobra. I primer mi se svidja, neocekivano
- E
Doci cu vam ja iz dvojke u keca.