- E, odo' ja napolje.
- Okej, kad se vraćaš?
- Nemam pojma, kad se raziđemo. Ne čekajte me.

Tri sata kasnije.

Tata (s vrata pita): Što si došao tako rano?! (lice okićeno iznenađenjem i blagim užasom)

- Ma, sranje bilo, svi nešto sjebani, umorni, smor.

Mama: Otkud ti tako rano? Pa, tek je pola dvanaest? (unezveren pogled) Je li sve u redu?

- U redu je, bre. Idem da spavam.

Maloletni brat: Ti došao ranije? (čuđenje)

- Idite, bre, u kurac! Sad treba da vam se pravdam kad dođem u normalno vreme kući?! Šta vi radite dok mene nema?