Krajnji stadijum očajne, očajne, očajne depresije...

Kičmu si izgubio na klikerima, jedino što je ostalo je nekakva po sredini napukla štica koja ti jedva drži meso u uspravnom položaju. No, pošto nisi baš lagan, konstrukcija je ulegla i sada podsećaš na stonu lampu neku, tako sav očajan i raspadnut.. Ej budalo.

Tolko si ujeban da ti se kita poput nekakovog puža agrofoba povukla duboko u stomak. Tolko si ujeban da gledaš penzionere i misliš kako imaju divan život. Tolko si ujeban da te je sramota da pustiš goluba pred matorcima, da ne bi slučajno pokvario svoj emo stajl.

Razlog? Paaa..,. Država ti ne da da raaadiš, skupo ti da izlaziš, devojke te neće jer si debo i sva ta sitna životna sranjca... Samo što ne počneš da svetliš!

Opusti se malo, prdni u sred autobusa i posmatraj kako će svi pokušati da te ponize smehom i pogledom. A ti se zatim PODSMEVAJ njima, što si ih sve usmrdio, onako kurobolno i videćeš uskoro će ONI početi da ti zavide što te tako boli kurac a seljačina si. Ako slučajno omaneš nikad nećeš ispraviti tu jebenu stonu lampu i postati kristalni luster.

Toliko od mene.