To ti je kad pošuntaviš i postaneš privremeno neuračunljiv, nekad nesvesno, a nekad namerno ili iz inata. Tvoje šuntavilo ili šuntavost ne znači da si prolupao, već samo da imaš crve u dupetu, i da je došlo i njihovih pet minuta vlasti. U fazi šuntavila ti više nisi svoj – već pomenuti crvi postaju glavnokomandujući; oni sviraju u frulu, a ti, hteo, ne hteo – igraš. Ili igraš, ili se skineš go i šetaš tako po kući. Ili se našminkaš kao meksička proročica i prizivaš duše mrtvih. Može se desiti i da kreneš ulicama grada, počneš da grliš drveće i pitaš se sa njim za zdravlje. Ili cokćeš narod ispred opštinskog šaltera u kosu. Priupitaš dečicu da ti kažu koja je suština gorčine. Uzjašeš i ukrotiš poštansko sanduče. Popneš se na spomenik i objaviš štrajk glađu, jađu i dupađu. Prebiješ ulično đubre na mrtvo ime i besno ga upokojiš korpom. Eventualno sedneš na prozor i zamoliš prolaznike da pređete na vi.