- Господине, Малиша Жирићу, због чега сте убили своју супругу Видосаву и поштара, господина Велишу Клатимировића?
- Па затекао сам своју жену, штоно кажу, на гомили са поштаром, гос'н судија.
- Па добро, прељубе се дешавају, није пријатно, али то није разлог да убијете двоје људи. Како сте извршили злочин?
- Дошао сам раније кући с посла и чуо сам стењање у спаваћој соби. Пришуњао сам се, врата су била отворена, видех да ми поштар теслачи жену, да простите, гос'н судија. Ја прво у шоку, не верујем да ме је курва варала. Оборио сам од шока и вазу у предсобљу, они су се толико били занели да ни то нису чули. Ја гледам и не верујем. Хтео сам да одем, али њено све јаче и јаче стењање ме није одвајало од врата спаваће собе. Све, све, ал' кад је курва почела да вришти од среће као да брата жени, а са мном је у кревету била као мртва кобила, узео сам пиштољ и убио сам обоје.
___________________________________________________________________
- Шта је ово? Неваспитање! Данашња омладина! То не зна никакав ред, срамота! Пијете, дрогирате се, још ватате ту пред свима, народ гледа! Како вас, децо, није срамота?
- Ша је било, баба! Мало пијемо, мало варимо, мало се ватамо, начи, може нам се! Начи, шетај, ако ти се не ђасви!
- Шта, шта је било? Све, све, ал' мојне на ладан тонбе!