Rušenje monolita
*9389. година (14.897. година по српском календару)*
Након декларације Ватиканског царства о уништењу српског гена, фундаменталног документа којим је регулисано затирање свега што је српско, српски живаљ је на својој кожи осјетио незапамћене страхоте и прогоне. Велики заокрет настаје епохалним открићем од стране британског археолога С. Адамса, који на ископинама у Винчи проналази ћирилицом написану књигу извјесног историчара Ј. Деретића. Њоме је недвосмислено установљено да 94% становништва посједује претходно означени српски ген, укључујући све европљане, Неоамериканце, Африканце, Кинајце те дио племена Абориџина са полуострва Аустралија. Након објављивања ових резултата, није било времена да се повуче декларација, јер су истог момента почели велики ратови. У жељи да униште Србе, ударио је свако на сваког.
11. јун: Остало нас је само седморо Срба на планети. Скупљени у хладу под старом крушком, бројимо наше посљедње дане. Након три непреспаване ноћи, коначно користим тренутке одмора да превијем рану на нози.
12. јун: Рана не зараста како треба. Иако огуглали на смрад, саборци ми савјетују да би можда требало поново да је дезинфикујем.
14. јун: Већ помало могу да се ослањам на ногу. Свакодневно скупљамо коров и коријење. Довољно да мало окријепи, недовољно да утоли глад.
17. јун: Свих шесторо одлучују ићи даље, да пробају спас наћи у Њемачкој. Рањен бих им само представљао терет, па одлучујем остати. Иду у сигурну смрт, то је свима јасно. Ако уопште прескоче мађарску ограду, дочекаће их угарска канибалска племена или ће осјетити негостољубивост Панонске пустиње.
18. јун: Ништа посебно се не дешава. Једино ово иритирајуће шуштање ноћу које ми не да да заспим. Ухватим мало сна дању.
19. јун: Видио сам људе. То су први људи које сам видио још од кад су остали отишли. Вјероватно бугарска племена. Држим свој Рамбо нож стално уз себе.
21. јун: За сад добро подносим самоћу. Ноћу не гасим ватру. Ватра одгони звијери...и животињске и људске...зато не гасим ватру.
25. јун: НЕШТО ЈЕ ТУ!
Пробудивши се ујутру, угледао сам некакав велики објект. Усправан црни монолит. Није га било ту јуче, то сам сигуран.
26. јун: Не прилазим му. И даље је ту.
27. јун: Стоји непомичан и као да буљи у мене. Плашим се да га је окупатор поставио ту. Зашто се једноставно не макне од мене?
28. јун: Одлучио сам да се суочим с њим. Стојећи у његовој сјени, кренуо сам да урезујем „четири ес“. Грешку сам направио кад сам се ослонио лијевом руком на глатку површину.
Не знам којом технологијом су успјели инфилтрирати одређене идеје у мој мозак: *Оно шуштање ноћу које ми није дало заспати мора бити некаква подземна вода испод камења. Могао бих ископати бунар и почети узгајати разне културе; отићи мало јужније и довести неку Албанку; основати мање село... *
Е нећеш мене!
Тргох се изненада и повратих разум. Бугари су били поново пришли, све се као чудећи овој необичној формацији. Растјерах их уз мјешавину српских поклича и псовки.
Сад је сасвим јасно да га је непријатељ донио.
Спеман сам да га оборим. Узео сам зашиљен камен и почео да ударам. Монолит није толико компактан као што ми се на први мах чинило. До подне сам откинуо четири велика комада. Једва их успијевам однијети на четири стране, докле ми поглед допире и обиљежити међу.
ОВО ЈЕ СРПСКА ЗЕМЉА, МАЈКУ ВАМ ЈЕБЕМ!
Dupli Kraljevića Marka
Одмар’о Марко од дугог пута,
Залег’о под ‘ладовину крушке,
Кад се поломи нешто кроз крошњу,
Те уз јак бљесак ошину к’о гром.
‘Тице рашћера, стресе сво лишће,
Лист сав отресе, гране запали,
Грање спали, опрљи му брке.
Протреса главом Краљевић Марко,
Пита се да ли није од вина.
Испред њега појави се чо’ек
И обрати му се звонким гласом:
“Жив ми био побратиме Марко,
Долазим у миру, не желим зло,
Зато уплашен немој бити ти;
Мене је послала Млада Вила
Из времена што ће тек да дође
Да ти зборим о оном што ће бит’:
Ево теби овај чудан сандук,
Ни мене нико учио није.
Шта год о’ш да знаш сједеш за њега
И прстима ти куцкаш по овом;
Немој само са Равиојлом да
Читав дан изгубиш четујући.”
На све то му Марко одговара:
“Тако је мени лани уз вино
Говорила Јевросима мајка:
-О мој синко, Краљевићу Марко,
Остани се, синко четовања,
Ништа доброг донијет’ ти неће.”
„Чекај, кочи, Краљевићу Марко,
Не причам ти за то четовање;
Уосталом, да не дужим пуно,
Све ћеш моћи сазнати од других
Што ће доћи одма’ иза мене.
„Ко ће доћи одма’ иза тебе
И што ти дође раније од њих?“,
„Дођо’ раније да правим спрдњу
С јунацима што требају стић’.
Намјенски зато обрија’ браду,
Обрија’ браду, зализа’ брке;
Сад ће тешко моћи препознати
Да нисам прави Краљевић Марко;
Дај још твој огртач да огрнем
И ту сабљу да турим за појас,
А ти стани иза оног ‘раста
И гледај како изводим шегу.“
Не прође дуго како то рече,
Кад иду стварно један за другим:
„Приђи, приђи, Оче Гаврентије...“
„...Горштаче са Романије стрме...“
„...црни ‘тићу Усеине Болте...“
„Дал то грми ил’ се земља тресе,
ил’ ми то Квејк корача у сусрет?“
„...млад делија Расни...Џоноване...“
„...гуслар Фендер и драги нам Чеги...“
„...дођи Стевчо, не сметаш ми...Деки...“
"...Касно Џони на Косово стиже,
пред зору написао је пјесму..."
„...запјевај нам Клацковићу Раде...“
„... браћа Шнајдери, комада девет...“
„...љути Псето осамдесет осам...“
„...Зелен Лукче, из грма изађи...“
„...Валдемару, не бери сад гљиве.“
Тако лажни Марко зајеба све,
А прави, не могавши издурат’,
Пишну себ’ у чизму од смијеха.
Vanga Vadi
Сљедбеник индијског култа плодности. Иако без поузданих писаних извора, историчари сматрају да му је учитељ био далеко познатији гуру Давај Лама.
Својом харизмом успио је привући око себе велики број младих дјевица, те на перфидан начин искористити њихову наивност. Након овог невиђеног инцидента, у коме је занијело чак тридесет пет дјевојака, избрисани су сви писани трагови о његовом двадесетогодишњем боравку у храму.
Сам Ванга Вади је отјеран на југозападне обронке Хималаја, на којима ће као изгнаник провести остатак свог живота. Осим глади и хладноће, тортура је подразумијевала и испијање свјеже прибављеног чаја од индијске камагре, који су му монаси свакодневно доносили, те је трпио несносне ерекције.
Многе дјевојке и данас сматрају да проклињање његовог имена непосредно прије завршетка полног односа може ефикасно спријечити нежељену трудноћу.
Ванга Вади, јебем ти моојку! Нећ’ га сама ‘ран’т’!
Propust
Објекат прелаза са једне стране јарка на другу.
Основу сваког пропуста чини бетонска цијев, окомито постављена на правац пута, а која дозвољава води да несметано тече кроз шамац. Још мало камења и шљунка одозго ће сасвим пристојно обавити посао. Али не, гастабајтерима очигледно ово није довољно. Такви су спремни да сву своју отпремнину скрше у армирање, бетонирање и одржавање ових сеоских гаргојла. Све то с разлогом, јер неко заиста може пожељети да пређе шамац и паркира свој тенк М-84 управо у његовом дворишту.
Пропусти су уједно и честа зауставна тачка возача у алкохолисаном стању. Наиме, кад не практикују пропињање својих аутомобила на бандере, слалом кроз шљивике или кочење кровом у оближњем кукурузишту, пијани људи имају тенденцију да криве предње бранике и тестирају ваздушне јастуке управо на овим прелазима.
У тим случајевима, растријежњеном шоферу преостаје само да под свјетлом преосталог фара, кроз дјелимично рашчишћену пару пробијеног хладњака, угледа на каквог се бетонског монструма намерачио.
Demos cipele
Јако распрострањен бренд ципела истоимене фабрике обуће из Дервенте током 80-тих и 90-тих година у Републици Српској.
У класификацији обуће по квалитету, тик су изнад картонских ципела за покојнике; по приступачности, одмах иза кинеских старки. Због снижене цијене, и за очекивати је да ћете добити само демо верзију нормалних ципела.
Ипак, кад нема прилике за боље, идеалне су да попуне вашу прољеће-љето-јесен-зима колекцију. Било да се ради о свадби, сахрани, матури, испраћају у армију, рођендану или посипању шодера кроз засеок, зна се ко прашињав спремно чучи у ормару за обућу.
Поред редовног четкања, педантни власници су у недостатку креме за ципеле користили алтернативно рјешење- мазање кожом од поједене слан’не, што је уједно представљало претечу увозним практико срањима. Због овог импровизованог начина одржавања обуће, неријетко су добијале свој фан клуб у виду чопора паса луталица, који би њушкајући у стопу пратили носиоца ова два угланцана, црна објекта.
"На мјесту гдје би требале бити пертле, уденуте су скуване шпагете. " -**МЕН ИН ВОГУЕ**
"Ноћна мора сваке кичме, табана и кука. "-**МЕН'С ХЕАЛТХ**
"БЛУАААРГХ!"-**10 МАГАЗИНЕ**
"Не пропуштају воду, али само према вани."-**ХЕРО**
Nozdrva
Ријеч која се користи у два случаја:
-кад заповиједамо неком да носи дрва
-да означи отвор у носу
Примјер 1: Борко, сине, ноздрва укућу.
Примјер 2: Ноздрва малог кера(види слику)
K’o pingvinova muda
У сленговском систему мјерних јединица пингвинова муда одговарају температури од 6,2 таштиних погледа или 3,43 бабине сисе.
Мања јединица је **једно пингвиново мудо**, а већа **муда Рамбо-пингвина**.
-Мајсторе, може још једно пиво?
-Је л’ ‘ладно?
-Ма...(флоп)... к’о пингвинова муда.
________________________________
Келвин: Што не би звали Џула?
Целзијус: Зар да ја не знам направити централно гријање?! То само треба повећати проток плина у котао. ‘Ајде ја ћу одвртати вентил, а ти очитавај температуру. Спреман?
Келвин: Море.
Целзијус: Тааако. Колика је сад температура?
Келвин: Двјестаааа осамдесет.
Целзијус: ШТАААА?! Не лупај глупости, цијеви су ледене ко пингвинова муд... Чекај, је л’ ти то у келвинима?! Дај ми на ћирилици, што ме јебеш?!
Келвин: Јок, него ћу у нивес-целзијусима. У келвинима, дабоме. Ипак сам ја лорд.
Целзијус: Тише мало, изгледа да нешто шишти!
Келвин: ДА НИЈЕ ПЛИН?! Хоћеш да доведем Паскала?
Целзијус: Не треба. Шиште ми јајца што си ти лорд. Пингвинова.
Dinar mu k’o rezervni točak
Карактеристика циције најгоре врсте. Пречник точка варира и пропорционалан је имовини прозваног.
Мишо: ‘Ало дебели, гони ауто одатле! Паркинг је резервисан за госте локала.
Славко: Тише мало, јеси излудио? ‘Оћеш да нас поразбија овдје к’о звечке? Не зову га џабе Тајсон.
Мишо: Не дам! Нека узме пиће или нека иде негдје другдје платити паркинг. Како може бити толики шкртац? Његов је динар к’о резервни точак од камиона. Увијек гледа да се огребе. Уосталом, соме глупи, зову га Тајсон зато што је јео само свињске уши кад је био у Аустралији. Видиш да је сав деформисан.
U dušak
Застарио израз који су људи некад користили умјесто англицизма ексирати.
Хомо детаљ укрштања руку при испијању, настао под утицајем геј лобија на западњачким средњовјековним дворовима, а по чему је и само ексирање добило име, није био приличан нашим прецима. Његовим одстрањивањем убачени су неки нови елементи који ће употпунити церемонијал, а све у сврху одржавања репутације беспрекорних мужјака.
При саљевању у грло, доња усна је олабављена, тако да се дио пића низ браду просипа у длакава њедра. Искапљивање се врши у једном даху, у душак, након чега се испушта гласан издисај, пропорционалан количини испијене течности. Рукавом и горњом страном шаке се обрише брада и наточи сљедећи пехар.
-Гло, гло, гло, глооо...ААААААХ!
-Коњу један, попи ми у душак сав антифриз!
Šnjitati
Сјећи храну на кришке.
Такође, рутински обављати посао више пута заредом; синоним за штанцовати.
-Припреми мало мезе, сад ће гости.
-Каква меза, знаш да су они вегетаријанци?
-Само ти нашњитај пршута и кобаје. Појешће се.
--------
-Како комшиница Рада само шњита ону дјецу. К’о машина. Разведена, а ено, опет je трудна... Шта ти је, што си позеленио?
-ГУЛП!
-------
Славко: Бајерн баш шњита голове! Јеси видио?
Дејан: Не знам брате, ја сам гледао Челзи-ПСГ.
Славко: Што се увијек правиш паметан? Ти требаш рећи: „Да, голови падају као играчи у шеснаестерцу, хехе“. Прочитај некад сценарио.
Дејан: Па да лажем људе који читају дефиниције?! Прво: фора је ултра глупа; друго: претходна два примјера су ионако дубоко заглибила у мејнстриму; и четврто: поздрави аутора и поручи му да је сељак, јер Нијемци немају „њ“, тако да може бити само „шнитати“.
Славко: А треће?
Дејан: А треће: „нашњитам“ ти редом сву женску фамилију, кад си ме наговорио да играм пролаз на Челзи!
Biti van terena
Позната је чињеница да се коштана маса цјеванице спортисте баш и не слаже са отвореним ђоном противничког играча под убрзањем, да мишићна влакна и зглобови нису претјерани љубитељи клизавих подлога, те да аркаде пуцају к’о шавови јефтиних пијачних тренерки.
И поред свих мјера предострожности, неминовно је да повремено дође до повреда, које представљају незанемарљив фактор упропаштавања каријера појединаца.
У спортском жаргону, израз описује управо овакво стање играча, који ће због повреде одсуствовати извјестан број утакмица и тренинга.
Лeв: Шнел Мÿлер, ШНЕЛ! Не шкргући зубима, већ трчи за лоптом. Кедира, шта је било? ’Оћеш локума?! Враћај се одма’ назад. Како да одрадим припреме кад се вучете к’о неке бабе?
Езиле, око окано, додај лопту, мајку му његову, ниси сам на терену. Имаш десно самог Швајншт... Шта је ово, ђе чо’ек? Куда нестаде Бастијан?
Гроскројц: Ено га иза оних реклама, баца пеглу. Ишао јуче код Анине фамилије у Србију да им помогне испећи ракију, па се напио к’о швајн. На крају је скочио у кацу, нагутао се комине и псовао „мајку нацистичку свим Швабама“.
Лев: Зар опет...?! Швајни! Швајниии! Јеси добро?
Швајнштајгер: Мммргммм...БЛУУУААА!
Лев: Ох мајн гот! Како базди! Водите га одавде да га не гледам више.
Хумелс: Али селекторе, такав фуßбалшпила... Капитен! Шта ћемо без њега?
Лев: Ма не интересује ме. Нека иде по селу са казаном, очигледно то воли више.
Крос: А тек новинари кад сазнају? Растргаће нас кад нањуше да није здрава атмосфера у тиму...
Лев: Њих препусти мени, ићемо по испробаном рецепту. Шта си зин’о Подолски? ‘Оћеш кромпира да ти донесем?
Боатенг, 웃◯☞웃✖ϟ ▼➽✈۩! Хехе, ‘ајде, ‘ајде, зајебавам те. Идемо играти...
**Шпигл**: „*Швајнштајгер три мјесеца ван терена због обновљене повреде десног чланка*“
Kultura dijaloga
Чекање у реду за вријеђање.
Мунтић: Запосленима нису ријешене задње четири плате, а опет си могао општинским парама да својој породици уплати зимовањ...
Љигић: Да нећу тебе још да питам?!
Водитељ: ..молим Вас господине Љигићу, поштујмо културу дијалога. Немојте упадати у ријеч. Добићете прилику, само допустите господину Мунтићу да доврши мисао. Без увреда овај пут.
Мунтић: Према томе, желио бих исказати незадовољство...ииии...с обзиром...овај... Ето, сад сам изгубио нит због њега. Не знам шта сам хтио рећи...
Љигић: Кад си глуп!
Мунтић: Ко глуп?! Сад бих ја као требао насјести на провокације и рећи још како си криминалац који је распродао пола возног парка и ставио паре у свој џеп, али нисам ту да вријеђам.
Водитељ: ...Господо, мораћу да вас прекинем ако наставите овако...
Љигић: А шта ћемо са општинским земљиштем у самом центру града на којем си направио хотел? Додуше, ништа добро ниси ни могао научити од свог лоповског политичког лидера, мајку ли ти јебем!
Водитељ: Ииии...идемо на рекламе, па се враћамо у студио кад се смире тензије.
Мунтић: Јесам ли ти сто пута поновио да ми не спомињеш...предсједника странке?!
Pošla kola nizbrdo
Закон геометријске прогресије Марфијевог закона.
Слично отиснутом ауту што све више убрзава низ обалу, означава градациони пораст озбиљности узастопних невоља које сналазе неког несрећника.
-Сретна ти слава домаћине!
-Фала, куме. Ђе си до сад, јебем му труње?! Чекамо једино тебе. Поцркаће људи од глади.
-Само ћути. Преспавам јутрос и закасним на посао, па ме ту директор у старту изриба. Због тога сам требао остати након радног времена и средити неке додатне документе. Нисам ни доручковао од муке, кад иде куварица Рада у подне и носи каву. Добила унука, па као није у реду да се одбије. Ту мене пресијече стомак и усерем се к’о грлица. Стигао сам само отворити врата ве-це-а. Нормално, кад кола пођу низбрдо... Погледам, папира нема ни за лијека. А ја, шта ћу, него узмем она документа... Брже-боље се извучем, па бјежи кући. Уђем под туш да се оперем...Струја...Бојлер...да ти не причам.
-Добро, пусти сад све то. Битно да је прошло. ‘Ајде улази.
-‘Оћу, ’оћу, само гледам ђе да препаркирам ауто. Слаба ми је ручна, а чини ми се да је обала овдје.
-Ма шта ти је? Остави га ту, неће то никуда.
(недуго затим у кухињи)
-...онда додаш мљевени кекс и правиш чоколадне куглиц... Чекај, што кум раније оде? Тек смо супу поставиле.
-Гдје отишао? Ено човјека сједи за столом.
-Ништа онда... Учини ми се да прође његов ауто.
Ti si neki šaljivdžija?
Оно што говоримо у ситуацији када желимо да нагласимо како контамо намеру некога да испадне духовит, ценимо његов труд, али једноставно не налазимо за сходно да се усиљено смејемо у датој ситуацији. Користи се као алтернатива изразу „то је као требало да буде смешно?“ и као реакција на троловање.
Но, примери су ту да мало појасне ствари...
-Опрости младићу, да ли би био љубазан да ме упутиш где се налази пошта?
-Гледај, идеш право до оног билборда, скренеш лево и тераш напред док не видиш тижу киоск. Затим уђеш у уличицу поред парkинга. Десно имаш роштиљницу која је до јаја. Мојне случајно код оног говнара Реље преко пута, што уваљује смрзнут аргентински шит. Донеси пљеску са кечапом, па ћу ти рећи где је пошта.
-Ти си неки шаљивџија?
-Тај рад, баtiце. Тролололо.
-------------------
-Брате, ево овог муцавца Јоце. Ае да га зезамо... Јоцо, понови Балши како си оно рекао „оториноларинголог“!
-Т-т-т-и си сад неки шa-шшшa-ша-... зајебант?
-------------------
-Ти си као неки шаљивџија? „Дај пичке, знам да имаш“? Која лејм фора.
- Што? То је квлтна лајна. Због ње сам постао трситељ нумеро уно у кварту. Има ту неку...живину.
-Ок онда.
====================================================
------------------------
На крају један интерни пример:
------------------------
Вукајлијаш1: @Вукајлијаш2 Ако већ имаш жељу да учиш свирати гитару, препоручио бих ти ову акустару. Сасвим се добро показала код почетника. Извежбај прво основне хватове левом руком, али вежбај и неке лагане ритмове десном.
Вукајлијаш2: Ма не интересује мене музика, већ сам чуо да рибиџоне луче влагу на џитру, па гитаристи чешће џарају својим мочугама него обична сиротиња.
Вукајлијаш1: Ти си неки шаљивџија? Батали ти леву и вежбај само десну руку. Нећеш јебати.
Дефиниција писана за такмичење **Твоја дефиниција звучи познато**
Nema neko telo...
Opis kucxkice koja ima celulit na bedrima, ali lice za primer. Ne može se svrstati u sam vrh riba, pa odsustvo savršenosti nadoknađuje jebozovnim pogledom.
**
...bela florida sletela u Južnu Moravu na putu za selo Pukovac...
Pinge: Jebote, koj moj ćemo sad?
:petorica putnika sa obale obilaze i procenjuju štetu:
Dragan: Bitno da smo živi. Smislićemo nešto.
Arhimed: Dajte mi dobar oslonac i dovoljno dugu polugu i ja ću sam dizvučem ovo gomno od auta.
Vilenjak: :podrugljivo: NEUREKAO se ti meni taki pametan... Decxko smaraš!
Donatelo: Imam ja za njega dugačku močugu. Eo, samo ne znam da li će pasati?:uhvati se za mačora i počne da ga vuče gore-dole:
Pinge: OPAAAA! Al te sjebo ko Tviti tečnost za suđe!!!
:opšti smeh:
Arhimed: AE MUUUURŠ TAMO! Šta se smejete detevijebemupičku?!!!
Vilenjak: Jaooooo srceeeee mawo!!! Kako je swadak kad se ljuti.
Arhimed: Vratiću ti ovo! El me čuješ?! El me čuješ?!
**
Doktor: Je l’ me čuješ, Dragane?! :podiže kapke pacijentu i posmatra zenice: Ništa, ne reaguje uopšte.
Medicinska sestra: Ahaaaa, bez brige, takav je staalno.
Doktor: Mmmmm, ovako čudnu kontuziju mozga nisam do sad sreo. Do sad bi već trebao biti na nogama.
Sestra: Pfff, ne’am pojma, ja samo sledim upute sxto mi drugi napisxu.
Doktor: Čudno mi, čovek malo razbio glavu od volan i ne budi se već dva meseca.
Sestra: Khm, kakav volan? Kakvo buđenje?
Doktor: Volan...florida...u Moravi...Čemu taj zbunjen izraz?
Sestra: Zar ovo nije onaj sxto smo ga trebali odrzxavati u vesxtacxkoj komi??? Onaj sxto ga je mercedes pokupio na pesxacxkom.
Doktor: KAKAV PEŠAČKI BRE?!!! Pa taj je podlegao još u novembru! Daj da vidim to... Pa ti si ‘ladno zamenila njihove kartone!
Sestra: JAOOOOO, mene glupacxe!!! Ja ga svo vreme kljukala onim mixom anestetika, hihihihiii :trep, trep:
Doktor: ...NEEEEE SEEERI!?
Sestra: Maaaaajke mi.
Doktor: LOLOLOLOL!!!
Definicija napisana za takmičenje **Tvoja definicija zvuči poznato**
Prepreke
Народни обичај код којег дјеца окупљена са обе стране пута контролишу пролазак свадбене колоне уз помоћ развучене траке или конопца. Затегнуте препреке не дозвољавају пролазак аута све док се не плати „путарина“. Након тога се оне спуштају, аутомобил пролази, те истом процедуром се дочекује наредно у колони.
Понекад регулацију саобраћаја и наплаћивање врши једно дијете, при чему други крај конопца везује за саобраћајни знак, тарабу, бандеру или шлогираног дједа.
Дејан: Па је ли ово могуће? Које су ово препреке по реду?
Славко: Пусти дјецу. Знаш како смо и ми тако кад смо били мали? Отвори прозор да им дам коју бомбону. Ево малиша, да сте живи и здрав...
Дјечак: Дај пара или цигару, сероњо! Шта ће ми бомбоне?
Славко: Вид... СПУШТАЈ ТА ГОВНА ДА ТИ НЕ ИЗЛАЗИМ ТАМО! Видиш ти ово? Па ко је од нас смио и помислити да овако разговара са старијима кад смо били њихових година?
Дејан: Само ти њих брани... Ево још једних. Људи моји, па нисмо прешли ни три метра. Избаци им који слаткиш, па да наставимо. Овим темпом нећемо никад стићи. Хеликоптером би нам требало два дана да стигнемо до младине куће. Знаш ти гдје је Радомиров поток?
Славко: НЕМОГУЋЕ! Нема више бомбона. Сигуран сам да сам купио четири кесе. Имаш ли сиће да им бацим?
Дејан: Откуда ми? Једва скрпио да даднем десет марака за кићење и оставио још десет за „Ожењен сам као момак живим“... Снађи се некако. Пружи руку као да си припремио нешто да даднеш, па кад принесе тацну, ти кврцни средњим прстом, нека помисли како је звекнула кованица. Буди креативан.
(пролазе кроз препреке и заустављају се након пет метара код наредних)
Дејан: ААААА! ЈОШ ЈЕДНЕ! Одакле оволика дјеца? Да није Стевина свадба данас, распалио бих по гасу, звечали би висећи за аутом к’о конзерве у америчким вјенчањима...
Славко: Чекај, што смо сви стали? Нешто се дешава.
Дејан: Ево Чедо трчи, сад ћу да га приупитам. ЧЕДО, ШТА ЈЕ БИЛО ГОРЕ?!
Чедо: Само ћути. Чауш на челу колоне мислио да убрза сватове, па повезао свој мотор мало жешће. Није видио да су дјеца развукла сајлу преко пута... Сав се јадник згулио...
Leptir gost
Сеоски пијанац који у вријеме слава обилази куће у којима угледа упаљена свјетла. Долази непозван, наравно.
Домаћица: Прекрсти се и брзо гаси ту свијећу, ево иде п’јани Раде. Тај лети на свјетло к’о лептир. Ја закључавам врата.
Домаћин: ‘Бем те луду, је л’ треба да нам гости да сједе у мраку? Што гасиш свјетла?!
Домаћица: Ако има неко да жели поново слушати проширену верзију сабраних искустава са грађевине у Дармштату, нек се јави?! Тако сам и мислила. Полако куме, сарма ти је скроз десно. Пробај само да не укинеш здјел...
(ЦАНГР!)
Домаћица: Јебем те алава, куме! Изгледа да си нам открио положаје… Готово је, враћа се...
Živog će me sahraniti
Израз којим говорник наглашава задњу фазу трпељивости сопствених живаца према напорним особама.
-Шта је момчино? Видим да си стидљив, сигурно си први пут овдје?
-Је...јесам.
-И? Јеси се одлучио?
-...
-Не треба да будеш сумњичав. То ти могу потврдити наше сталне муштерије.
-Добро...
-Дај онда бар да сузимо избор. Какве више волиш? Плаве или црне?
-...
-(ААААА, живу ће ме сахранити ови бубуљичави тинејџери!) Знаш шта? Видим да си неодлучан. Хајде се ти свуци позади, а ја ћу да проберем нешто за тебе. МАЈО, ДОЂИ ОВАМО, ИМАШ МУШТЕРИЈУ!
-Ћао, ја сам Маја... Не бој се, нећу провиривати кроз завјесу. Донијела сам ти пар модела. Мислим да ће ти величина одговарати. Препоручила бих тамно плаве, немају пуно сувишних детаља, а овакве фармерке су прикладне за сваку прилику...
__________________________________________
-Грофе Дракула, сељаци опет штајкују. Искупили су се пред замком са бакљама и вилама.
-Шта 'оће oвај пут?
-Захтијевају да им исплатите заостале дневнице. Кажу да им дјеца крећу у школу. Треба купити торбе, књиге, свеске... Тврде да им је било пуно боље прије приватизације, док нису дошле „крвопије“, како су вас дрско назвали.
-Ови људи ће ме живог сахранити. Додај ми тај глогов колац за преваспитавање тврдоглавих.
Evo ga meni u džepu
Ироничан и понекад једнако иритантан одговор којим се наглашава могућност џепа да постане универзално сабирно мјесто свих изгубљених ствари.
Син: Тата, гдје је оно за ципеле?
Отац: Ево га мени у џепу.
Син: Стварно те питам, треба за десет минута да се нађем са једном цуром... Види, нема ни ципела! ААА,ГДЈЕ СУ МИ ЦИПЕЛЕ?!
Отац: Ево их исто мени ууу...џе-пу. Откуд ја знам, јебале те твоје ципеле. Видиш да покушавам поправити чесму у судопери. А запек’о овај вентил, маму му... Не да се одврнути...
Син: ШТ...ШТА...ШТА ТИ ЈЕ ТО НА НОГАМА?!
Отац: А ове ципеле тражиш? Само сам их обуо до шахта, да затворим воду. Ја мислио да су оне моје назуваче.
Син: Изгазио си их потпуно...блато...
Отац: Аха. Падала нека киша. Срећа имадох неку кошуљу при руци, да их бар мало очистим при уласку у кућу. (Хехе, са Мирином ћерком си нашао да излазиш. Читај између предака , дечко. Неће да може!)
Okretaljka
Вијековима су људи на овим просторима ручно окретали ражањ при печењу животиња натакнутих на њега, допуштајући ватри и ракији да зарумени њихове образе до неприродно модре боје. Основни недостатак оваквог приступа огледао се у томе што по завршетку печења ниси знао кога треба скинути са ватре, ражањ или домаћина.
Синдром опрљених бркова и обрва ријешен је деведесетих година иновативном примјеном хаубе слупаног фиат 127, за заштиту од отвореног пламена.
Након тога на сцену је ауторитативно крочила ова револуционарна направа. Само заврнеш ражањ, укључиш окретаљку у струју или на аколуматор, одмакнеш се и пијуцкајући пиво пустиш пуцкетаву ватру да исциједи вишак масноће и запекне корицу. Толико једноставно.
Галилео: Е, дођи да видиш што сам направио окретаљку за ражањ. Осавременило се, нема ништа више ручно.
Инквизитор: Де да видим и то... Ма дај, мора да ме зезаш!
Галилео: ?
Инквизитор: Па каква ти је ово скаламерија? Шта си урадио, заварио пар цијеви на фелугу као постоље, наврнуо електромотор и убацио пар редуктора? Да не спомињем овај ремен за који не знам ни чему служи.
Галилео: То је кад ‘оћу да истовремено печем прасе и јагње. Само убацим овај котур и протурим ексер овдје...
Инквизитор: Ахахаха! Немој ме засмијавати. Признај да прије изгледа к’о да је изашло из Грунфове радионице, а не из ума генијалног математичара и оснивача механике. Ако не признаш, мораћу да те водим у моју печењару к’о Ђордана Бруна, па да видиш шта је окретаљка. Можеш једним прстом носити. На акумулатор, буразеру.
Галилео: Добро, признајем, нема баш неку естетску вриједност... иии можда сам пренос могао урадити ефикасније...али, ипак се окреће.