SVETSKO fudbalsko prvenstvo pakao je kroz koji žene moraju proći, a prema kojem je Danteov lak kao trogodisnjaku oteti sladoled. Ono o čemu se puno priča u zadnje vreme je predstoječe Svetsko prvenstvo, a ono o čemu se premalo priča su zene koje ne zanima fudbal uoči istog.

O ženama čija jača polovina odlazi u Nemačku za vreme SP-a, gde vlasnici bordela već sad zadovoljno trljaju ruke,ne treba ni razmiščjati. Manje od dva gotovo jednako velika zla je tridesetodnevna izloženost prizoru gde vaš dragi na istom kauču na kojem je pre tek mesec dana pokušavao "savatati" vas dok gledate "Boja purpura" (film za vreme kojeg definitvno nije vreme za "savatanje", iako njemu nije jasno zašto), sada savata svoje prijatelje i deli s njima emocije za koje niste ni znali da ih vaš dragi poseduje. Sumnja da je vaš dečko postao homoseksualac takođe je jedna od nuspojava SP-a.

žene čije se jače polovine i inače ne mogu junačiti nekom prevelikom seksualnom potencijom mogu se smatrati prokleto sretnima budući će za upražnjavanje seksualnih potreba biti dovoljna pauza u poluvremenu ili čak za vreme reklama.

Jedna od mogućih solucija je i sporazumni dogovor. Recimo - ako Španci završavaju u 15 sati, a Englezi počinju u 19, to su četiri sata za "vanfudbalske" aktivnosti. A i to je previše.

Ako ni takvi pregovori ne upale, preporučljivo je obnavljanje kolekcije igrackica kupljenih u seksi šopovima. Pri tome svakako proverite jesu li baterije u istima pune.

Osim prokletih sretnica te nesretnica koje ce morati izdvojiti određenu svoticu za stvaranje jednomesečnih zaliha baterija i kojekakvih vibrirajućih spravica, tu su i one kojima je svejedno jer ionako vole fudbal, pa će ga pratiti zajedno sa ostalim nakupinama testosterona. Verovali ili ne, i takve žene postoje, bilo da im je kriterijum odabiranja igrača za koju ce navijati onaj "čiji su šorcevi uski", bilo da se zaista razumeju u fudbal.