Осми мјесец, снијег до гуше. Дунав заледио, два метра леда. Тенкови иду преко леда. Тенкови! Било нас једно 34 и по партизана. Идемо уз обалу у врсти кад одједном швабе припуцаше. Ми оп и под лед. И трчимо по дну Дунава. Нема ни капи воде на дну, сва вода отишла горе у лед. Све се рибе одоздо виде. На по Дунава Партизани роштиљају, врте рибе. И међу њима наравно друг Тито. Ја њему добар дан он мени добар дан. Пита ме он шта има. Ма реко ништа ха-ха друже Тито. Ха-ха :смије се и Он: Каже што се смијем сад ћу по казни да му оперем чарапе. Питам га ђе вода. Каже одозго узмај, топи лед. Ја горе, узмем лампу, и топи лед. Вода доле пада на његове чарапе. Узмем један камен јер сапуна није било и другу Титу оперем чарапе. И друг Тито ми каже: Хвала друже. Рекох ништа, нема на чему.