Једна од иритирајућих, али хвала Богу, ретких ствари у животу несипаваног алкохоличара. Тренутак апсолутне перспективе и спознаје сопственог дебилитета.

Kada naglo osetiš šta se sprema, savršeno potrošiš ono malo vremena koje je preostalo do najgoreg, uspeš da dohvatiš cigare i "Žurnal", sedneš, postaviš sve na svoje mesto, nastupi neponovljivi miks straha, bola, zadovoljstva i olakšanja, a onda shvatiš da je od rolne guz papira ostao samo karton, rezerve nema, a poslednja alternativa u vidu ubrusa je nekih 7 metara daleko, iza dvoja vrata i najmanje dvoje ukućana....