Popularan potez odstranjivanja sluzave materije iz nosa naglim izduvavanjem iste, dočekivanjem sadržaja rukom i lansiranjem istog ka zemlji, gde je sadržaj u polučvrstom stanju što mu omogućava pravilnu rotaciju oko svoje ose, dok leti od nosa ka zemlji/banderi/zidu/licu druge osobe.

Kada su šanse da pravilno okreneš i ubodeš USB uvek 50%, ma koliko verovao da si upamtio koja strana ide "gore".

Kada je svako crevce puno, ali stoka i dalje trpa preko propisane zapremine želuca.

Kada naglo osetiš šta se sprema, savršeno potrošiš ono malo vremena koje je preostalo do najgoreg, uspeš da dohvatiš cigare i "Žurnal", sedneš, postaviš sve na svoje mesto, nastupi neponovljivi miks straha, bola, zadovoljstva i olakšanja, a onda shvatiš da je od rolne guz papira ostao samo karton, rezerve nema, a poslednja alternativa u vidu ubrusa je nekih 7 metara daleko, iza dvoja vrata i najmanje dvoje ukućana....

Osobina i jedna od ružnijih crta našeg mentaliteta, koja se ogleda u idiotskom veličanju nekog pokojnika, slavne ličnosti od strane jedne grupacije ljudi, do potpunog pljuvanja i omalovažavanja od strane druge grupacije.
Suština je u tome na naš čovek nema blagu predstavu o tome šta znači reč umerenost.
Da stvar bude bolja, ti ljudi sami sebi upadaju u usta, zavisno od toga koga favorizuju od preminulih selebritija.
Naša posla...

Veština bataranja jezikom i izrazima izmedju ostalog, gde se poruka potencijalnim kupcima/potrošačima plasira sa ciljem da kod njih izazove želju ili potrebu za kupovinom ili korišćenjem usluga koje se nude. Na prvi pogled deluje benigno i kao ne preterana filozofija, ali ako bi se procesi "umivanja" poruke obrnuli, zapravo bi postalo vrlo jasno zašto se ovakvim zahvatima pribegava. U cilju sticanja takvih sposobnosti se zapravo i fakulteti završavaju. Ja završio jedan takav, ali i dalje ne mogu da verujem dokle čitava stvar ide.

Iz nekog potpuno nepoznatog razloga, jedna vrsta ljudi obožava da se fotografiše tako da budu uhvaćeni objektivom u trenutku kada su u skoku, kolena savijenih ka dupetu poželjno, iskeženi poput statiste iz reklame za npr mobilnu telefoniju, jer je život lep kada imamo kredita i besplatnih minuta, ili potpuno izbezumljenog izraza lica. Naočare za sunce su samo plus. Pojava nije tako novog datuma, ali objašnjenja za istu prosto nema.

Večna letnja bitka protiv jedne od najodvratnijih kreacija prirode, noćnog leptira, koji je ionako kamikaze nastrojen, pa kidiše na izvore svetlosti i toplote. Nema ničega poetskog u leptirovom stremljenju ka lampi ili sijalici, kako neki samoproklamovani umetnici veruju, štaviše, radnja je krajnje idiotska. Borbe se završavaju fantastičnim kreščendom u kojem padaju lampe, sijalice i drugi objekti a sve pod naletom teške paljbe prljavih majica, čarapa i pakli cigareta koje su pri kraju.

Obraćanje živim bićima i predmetima uvredljivim tonom, kada isti prkose našoj volji na bilo koji način, pri čemu se pomenuti tretiraju poput ljudskih bića.

To su onih par do najviše nedelju dana koje svi u životu čekamo, kada sve ide samo od sebe, naizgled bez ikakve kontrole, ali u dobrom pravcu. Prosto, sve radi kako treba. Tiket se isplati pre nego što je uplaćen, ekipa daje gol onda kada to pomisliš, riba šalje SMS prave sadržine tačno u trenutku kada si uzeo mob u ruke, na račun ležu neke fantomske isplate dugova još iz vremena faraona, vreme je lepo, imaš defku ili poster dana na Vujčugi, klubovi iz kojih se ne vadiš opet postaju zabavni, pojavljuje se odličan nov bend, 320k kompresija empetrojka, vreme ide brže, čak ti se ni popodne ne spava, javili ti da onog Renoa koji merkaš lik iz kraja prodaje za budzašto, a auto očuvan kao čaša, te tvoja mašina ipak gura Crysis 2, i to kako,moj bato!

Jedini je problem u tome što su, za razliku od njihovih tih dana, naši dani dolaze stihijski, nemaju veze sa kalendarčičem u novčaniku, ništa se ne zaokružuje, dakle u ovom slučaju je pojavljivanje ovog perioda potpuno nepredvidivo, ma kakvog zdravlja ili motivacije bio.

Sa druge strane, raspoloženje je vrhunsko, dođe ti da se prošetaš ponekad samo slušajući ipod i uživajući u osećaju, ljudi te gledaju jer se smeškaš sam na ulici, ali je to u redu, i nikoga ne opterećuješ svojim danima na TVu u reklamama, jer tebi, šmekeru moj, ne treba pelena sa gelom od nane, da ti umiruje eventualne iritacije intimnih predela. Tvoji intimni predeli su posećeniji od Las Vegasa ovih dana, jer si samo na to pomislio i desilo se. Perfektna osnova u formiranju želje i čestitke ljudima koji ti stvarno znače: "Tebra, samo da ti je onih dana...!"

Nekada davno, u stara i kontroverzna vremena, skupštinski govornik je izlazio na govornicu da se obrati prisutnima, namesto da govori sa svog mesta. Tehnika je takođe išla peške tih dana, pa se uvaženi orator ozvučavao sa između četiri i šest mikrofona, prepoznatljivog četvrtastog izgleda u preseku. Kada bi jedan govornik smenjivao drugog na govornici, uglavnom u ispraznosti svog izlaganja i popunjavanju uvremena predviđenog za izlaganje nekih od najkultnijih izjava ikada izgovorenih naglas na ovim prostorima, dešavalo se da mora da podesi visinu pomenutih mikrofona. Tada je nastao antologijski potez podizanja ili spuštanja svih mikrofona odjednom, obema rukama dabome. Oni brbljiviji među poslanicima, dobro ispraksirani brojem ponavljanja radnje, doveli su ovaj pokret do savršene simbioze gracioznosti i tehnike, do te mere da je počeo da podseća na milovanje. Kao i sve one stvari koje danas smatramo za stare i dobre iz nekog razloga, i ovu je vreme pojelo, koristeći tehnološki napredak kao prilog. Bez hleba.

Nešto kao trening kamp za sportiste, mesto gde srećete prave profesionalce ili možda čak i lične heroje, u nadi da ćete unaprediti sebe i svoju veštinu. Prirodno, razlika je u tome što se ovde okupljaju muzičari, a to nosi sa sobom izvesne začkoljice.

Posledica ujeda komarca u Srbiji danas, posle svih zagadjenja, bombardovanja, uranijuma, i čega sve ne. U obrnutom smeru predstavlja retrospektivu ženskog seksualnog života.

Način na koji vam neko saopštava da ste ga/je pogodili nekom izjavom, pesmom, možda umetničkim delom druge prirode, ali na način koji je potpuno morbidan, idiotski, klišeiziran i suvišan, u upitnom obliku. Upitna rečenica te vrste obavezno sadrži i mogućnost neke nesreće po osobu koju ste ganuli.

Izreka koja Vam neće pasti na pamet, ma koliko kašika posedovali u kući.

Shodno naslovu, radi se o onoj vrsti zaposlenih u taksi službama diljem Srbije, nekako posebno u Beogradu, kojima je zajednička sklonost ka lovačkim pričama "sa one strane reke", koje obiluju neverovatnim zapletima, džemsbondovskim situacijama, te kulminiraju vrelim seks scenama sa, sasvim izvesno, u tom trenutku top manekenkama, najboljim cicama naselja u kojem se radnja priče odvija, a sve u cilju pokazivanja dominacije nad susednom nacijom, preko najstarije alatke, koja je svima dabome, najveća i najmasnija.
Pojava je karakteristična posebno za zaposlene koji su u doba svojih priča imali, po slobodnoj proceni, oko 12 godina. Sitan paradoks, ali je glupo kvariti ljudima fabulu.

Nesrećna sudbina vlasnika lokala koji je vrlo slabo posećen.

Kada osetiš taj čaroban miris iz kuhinje, želudac blago zagolica, vizije umućenih jaja preko parčića hleba koji se zajedno peku i plešu u tiganju formirajuci Njeno Visočanstvo Prženicu ispune ti um, Feta sir sam od sebe izroni iz podsvesti i upotpuni sliku u magičnom bljesku koji tera vodu na usta, a onda udješ u kuhinju i shvatiš da keva pohuje tikvice.

Kažemo u slučaju kada je nešto samo po sebi izvanredno, bez dodataka ili izmena.

Kada se zapravo odvažite na start cure čiji se umno-fizički kvaliteti mere isključivo u broju i veličini organa koje bi mnogi odsecali da je imaju ali, prirodom date situacije, ista je izuzetno popularna medju svim vrstama pripadnika muške populacije, te vaš red na nalaženje pada negde oko sredine iduće nedelje.
Uglavnom se borite sa najboljima iz svih grana - pametnima, duhovitima, rodjenim šmekerima, bogatim razmaženim pseudo plejbojevima, neotesanim džukcima, urbanim facama ili bivšim manekenima. I baš tada, kada sve deluje izgubljeno i beznadežno, dobijate informaciju da ste, gle čuda, ostavili dovoljno jak utisak na nju na toj jednoj kafi od sat vremena, brbljajući gluposti, znojeći se od treme i upražnjavajući objektivno katastrofalan humor. Prošli ste grupu i sledi druga faza takmičenja. Pobedili ste Stivena Sigala u džudou. Pantelić dao gol za Srbiju. Čudo se desilo. Razmišljate da ipak odigrate onaj tiket protiv Barselone u Ligi šampiona.