Tata: „Tršo, ako ne budeš dobra, lokne će da stradaju!“
Trša: „Tata, a šta je to trša?“
Tata: „To je dete koje ima lokne, kao ti.“
Trša: „A-haaa...“
(Trša sva važna zabacuje lokne, zadovoljna što je tata pronašao još jedan nadimak za svoju mezimicu, i nastaviće ponosno da ih zabacuje sve do onog dana kada bude čula izvesni vic, koji će je, ni krivu, ni dužnu, naterati da se istih postidi.)