U štalu
Maršruta likova koji vole da prde i podriguju u društvu.
S: Ja baš mislim da je kul biti svoj, ono, sopstven u svemu što radiš.
M: Ja baš mislim da nije. :trrrrrrrt:
N: Alo, prdoje, miruj.
M: Što? Nije bio vodeni, više je bio štektavac. :podrig:
N: U štalu, stoko bezrepa.
La Linea bolje glumi
Kaže se za očajnog glumca ili glumicu, pored kojih naslovna linija prosto odiše žarom, produhovljenošću i emocijom.
Bivis: "Si vid'o što Vil Ferel izbacio novi film?"
Bathed: "Ko?"
Bivis: "Ferel, glumac!"
Bathed: "Ono glumac? Ono ima samo tri face: "podrignuo sam", "prdn'o sam" i "usr'o sam se". Znamo i sami, brate, znaš - film ima zvuk. La Linea ima veći opseg facijalnih ekspresija."
Giligicko Šušumigić
Po fizičkom izgledu, Giligicko Šušumigić se ne razlikuje od Bucka Obraščića. Mali je i buckast, al’ taman toliko da bude giligickast i da izaziva prstiće da ga štipkaju i tačinju (ne seksualno), o giligickanju da i ne govorimo. U suprotnom, nije ništa više od balončeta životinjskog, tj. ljudskog lika.
Kojoj god vrsti da pripada, Gicko-Giligicko je izrod. Muško-ženskog je pola, ali aseksualan i naivan, i stoga prava mikica. Krupnih okica, a bogme i ušesa. Pogled mu je blag, ali uporan, i neće ga skrenuti taman da mu šušumigasta egzistencija zavisi od toga.
Nekako, nije mu mesto na ovom svetu. Ne zato što bi prvi stradao u poplavama, uraganima i obračunima uličnih bandi, jer zasigurno bi, već zato što ljudi ne umeju s njim. Ljudi, takvi kakvi su, kada bi uvideli da je Šušumigica jedna pufna koja samo treba da se giligicne pa da se i giligickaroš i giligicnuti osete dobro, odmah bi to zloupotrebili, pa po cenu da ne osete pomenute draži. Iz inata ga ne bi giligickali, nego čupali i grizli. A Gicko-Giligicko nije za čupanje. On je samo jedna ružica koja bi da se gicka-giligicka. A i ne mora. Ali bi bilo lepo.
Gadljivi na stvarnost
Oni koji češu dupe, čačkaju nos, ponosno bacaju peglu u dalj i dive se bogatstvu sadržaja svoj guzičnog osmog putnika, ali zato oštro osuđuju odsustvo bajkovitosti radnje u filmovima i činjenicu da im oni ruše brižno uzgajane iluzije, pošto “oni to do sad još nisu videli”.
J: Koji to film gledaš?
U: 4 meseca, 3 nedelje i 2 dana.
J: Šta rade ovo?
U: Ovaj se sprema da joj izvrši abortus. Ćuti i gledaj.
J: Šta, bre? Pogle, čoveče, vidi joj se pička!
U: Da te ne znam rekla bih da je prvi put vidiš.
J: Vidiš da nije skroz izdepilirana. Daj, ženska glavo, gasi to, ne mogu da gledam, odvratno je.
U: E, da je znala da ćeš ti da gledaš, natakla bi režiserovu kitu. „Odvratno je“... znači, mi se rađamo odvratni pa se posle dovedemo u red? Gledaj i ne davi.
J: Aaaaaa, šta joj ono nabija???
U: Sondu, sunce, sondu. Dok si ti meni nabijao deset puta širu "sondu“, ne sećam se da si jaukao k'o sad.
J: Abortus, žbun, sonda... sve sam video. Gasi to. Daj neku akciju, fikciju, nešto da se razveselimo.
U: Za akciju sa izdepiliranima sačekati ponoć. Za fikciju i „ne, ovo se ne dešava“ stanje uključiti prvi program RTS-a. Za ružičastu stvarnost pritisnuti dugme daljinca za Pink, pa se razveseljavajte sve u šesnaes’.
Tugovatelj nad sopstvenom sudbinom
Izdanak ljudske sorte specijalizovan za samosažaljenje. Najčešće ne doživi nikakvu kapitalnu tragediju u životu, a ako mu se to i desi, u nju će da umota celokupan svoj napaćeni život. Ima platu od šezdeset hiljada, svoj stan i dobar brak. Pošto dobro porazmisli koju od ove tri stavke auditorijumu da predstavi kao problem, te uvidi da je brak najpogodniji, taj će problem i izmisliti i kod neupućenog slušaoca izazvati presamićivanje i petnožilnu empatiju. U stanju je da razgovor o ceni koncentrata na stočnoj pijaci preusmeri na nepremostivu svekolikost patnje i skorog raspada svoje pihtijasto drhtave duše.
Tugovatelj ne razmišlja o deci – to bi podrazumevalo da treba da se okrene nekom drugom. Deca ne mogu da čuju jecaje, nisu sposobna za sapatništvo, a nekmoli da uđu u suštinu aktuelnog razdora tugovatelja. A i smeju se, a to stvarno nije u redu, imajući u vidu neizbežnost njegove duševne atrofije.
Ukoliko ikad dođe do susreta sa tugovateljem, nipošto, ali nipošto ne treba ponuditi rešenje. Nije u tome stvar.
Logoped
Hitler za decu sa poteškoćama u izgovaranju glasova čiji roditelji imaju poteškoća u rezonovanju. Istim roditeljima su se prvo princ/princeza sa kojim/kojom su ušli u brak pretvorili u žabu/zlu vešticu. Onda im se dvorac pretvorio u straćaru. Još samo da decu pošalju kod logopeda da vidi narod da su glupa i zaostala, pa da se bajka pretvori u noćnu moru.
Mica: Ljiljo, što ne odvedeš ovo dete kod logopeda, vidiš da pola glasova ne izgovara?
Ljilja: MOJE dete da ide kod NJEGA NEĆE! Ništa mu ne fali, samo izvodi.
(Petnaest godina kasnije)
Mica: ’Alo, Ljiljo, ti si?
Dušan: Dufan ovde, dobarrr dan. Famo da vidim gde je Uiua. Mama? Uiuo? UIUANA!! Javi fe, Mita!
Vođenje monologa
Opstrukcija dijaloga u vidu pričanja sa samim sobom koje ima za cilj da zbuni ili iznervira sagovornika.
Black Hole: Jebote, mrzi me da čekam, vidi koliki red...
Mr. Moon: Močuga?
Black Hole: Kakva močuga, bre... smiri se, nismo na Vuki.
Mr. Moon: A šta čekamo, močugu?
Black Hole: Jebala te močuga!
Mr. Moon: Stvarno?
Black Hole: Snimi ove uparađene zelembaće... Natačinjete li, momci?
Mr. Moon: Je l' na močugu??
Black Hole: Jok, na čačkalicu. Vidi, evo ga Džimi...
Mr. Moon: Šta misliš, da l' stvarno ima močugu?
Black Hole: Ne znam, pitaj ga.
Džimi: Gde ste, dukatlije, steram vam ga nabijem!
Mr. Moon (orgazmično): Maw-tchu-gaaah!
Džimi: Šta je njemu danas?
Black Hole: Više ništa. Naš’o si mu žicu.
Džimi: Ah... sve što ponekad treba da uradiš je da ih saslušaš.
Štikla na jajima
Ženska osveta. Priziva strahovite slike, još strahovitiji zvuk skičanja i koprcanja mudovitog ili bezmudog mužjaka i samim tim i bol kakav samo ranjena i više ne tako golema jajca mogu da pretrpe. To je osveta koja se ne izvodi na mišiće, već je osmisli ženski mozak, uvrnut kakav je, a sprovede ženski jezik, dugačak kakav je, samo kada ga povučeš.
(Mesto realizacije – imaginarni čet na imaginarnom forumu)
Ružica: Ljubavi, čula sam da se svašta izdešavalo na četu dok ja nisam bila tu.
Miladin: Šta si čula, ruuužo moja? :-)
Ružica: Da si pričao ovde kako si me otrsio za male pare. Da sam svršila triput, da sam te molila za još, ali da si morao da ideš da udesiš mindžu i Milkici isto veče, odmah nakon Lene, a sve to da bi oborio lični rekord od 2 ribe i pet orgazama za jedno veče.
Miladin: Ružo, molim te, odakle ti te gadosti? Neko me hejtuje, pa ti napričao svašta...
Ružica: Rekla mi Simonida. Ona što je sinoć htela da te uzjaše, ali si joj rekao da ne spavaš sa devojkama dok se ne zaljubiš.
Posmatrač 1: Ahahahahahhahahahahhaahha! Ne daj se, jebaču! Ma šta dok se ne zaljubiš, dok ne upoznaš onu pravu i spoznaš istinsku ljubav, more!
Miladin: Šta pričaš, bre? Ne znam ko je to.
Ružica: Kako ne znaš? Pa ona što ti je sinoć pokazala sisu, a ti svršio za "samo trenutak, molim"!
Miladin: Laže, bre!
Ružica: Možda, ali zato snimak ne laže. Sad ću da turim link :-)
Miladin: Nemoj kad te molim...
Posmatrač 2: Ahahahahhahaha! Vidi stvarno... znači, oralna faza, bato! Koji ti je omiljeni film, "Sve o mojoj majci"?
Linčovski momenat
Iznenadna situacija u kojoj si se obreo, bez ikakvih pokazatelja da će tako da bude, kada te grotesknost iste natera da se okreneš oko sebe i priupitaš u kom grmu leži Dejvid Linč sa svojim nakaznim patuljkom, iskreno se nadajući da će da uzvikne: „Cut!“ koje će da te vrati u realnost.
(Gimnazijalci na velikom odmoru puše iza škole i raspravljaju da li je bolja Metalika ili Nirvana. Među njima se nalazi i devojka koja usled neznanog oboljenja ima vrlo malo kose. U jeku rasprave prilazi im petogodišnji Cigo sa slušnim aparatom.)
Kuki: ... Jeste, ali je Metalika prodala više albuma.
Meki: To stoji, ali se zato Nirvanin album bolje kotira na listi najboljih albuma svih vremena.
Vikica: Džaba im to kad je Džejms slađi, hehehe!
Tikica: Istina, hahaahahaha!
Cigo: Seko, imaš dinar da ti da bog zdravlja?
Tikica: Ne’m, šetaj!
Meki: Dam ti ja ako mi kažeš ko je bolji, Metalika ili Nirvana.
Cigo: Kako nemaš? Kako imaš za cigare, a nemaš meni da daš?
Tikica: Nemam, ’si gluv???
Kuki: Uuuuu, to je bilo nisko...
Cigo: Kome ti gluv, bre? Bar imam kosu! Daj dinar!
Tikica: Nemam!
Cigo: Daj!
Tikica: Gluvi!
Cigo: Ćelava!
Tikica: Gluvi!!
Cigo: Ćelava!!
Tikica: Ćelavi!!!
Cigo: Gluva!!!
Tikica: Ćelavi!!!!
Cigo: Gluva!!!!
Kuki: Je li, brate... je l’ se oni to zameniše il' mi se čini?
Meki: Kakav linčovski momenat, brate! Kakav Tvin Piks u sred bela dana!! Aj da begamo, imam frku od onog buljavog kepeca.
Ropski mentalitet
Imaju ga i, čovek bi pomislio, požrtvovano gaje organizmi kojima ni ruke ni noge nisu okovane, niti pogled seže metar-dva u nebo iza rešetaka. Često biva i da se pred njima pruža put, pa bio on šljunkovit, raskrčen, nepregledan, blatnjav ili utaban, ma i asfaltiran sa sve saobraćajnim znacima – njima je svejedno, jer oni biraju da se pognutog repa vrate u samicu.
„Hm, pa i nije mi tako loše ovde. Doturaju mi hranu triput dnevno (valjda je dnevno – ne videh sunca otkad sebe), ponekad je ni plava krv ne bi odbila. Piće takođe. A ni krevet mi nije neudoban, da ne grešim dušu, mnogo sam besanih vremenskih jedinica na njemu provela - nit' žulja, nit' uranja. Samo, zidovi su stravični. Ćute, a zapušili mi uši za svaki slučaj. Bar cvrkut, šum, bar nešto... o glasu više ni ne razmišljam. Bilo kakvom, bilo čijem, samo da nije sopstveni, stalno isti, stalno moj, uvek najavljen mislima, iz istog razloga i otuđen. Rovari mi po mozgu gore od tišine. Možda čak gore i od onog tračka svetlosti koji uleti kada mi donesu hranu. Zato više ni oči ne otvaram. A i kad ih zatvorim, budne su i gledaju. Vide čak i svetlost kroz otvorena vrata... tolike su vremenske jedinice prošle, biće da sanjam. Biće da ne mogu da se setim ni zašto sam ovde. Biće da se i stražar negde gadno zadržao, a meni se baš prijela ona čorbica od juče.“
Moralna n-lema
Situacija u kojoj ti pada na pamet enorman broj šta-ti-je-činiti koraka i isto toliko zašto-to-ne-činiti opravdanja. Jednostavno shvatiš da tvoja dilema nosi još jednu lemu, što je čini trilemom koja prerasta u tetralemu i sve tako do jedne zadrigle, debelguze n-leme. Kad se nađeš u pomenutoj, mali milion vrištavih glasova počne da ti skiči u glavi, i svaki je u pravu.
(Insolent je upravo saznala da njena mačka nosi metak u stomaku, koji potiče iz vazdušne puške komšije-mačkoubice.)
Insolent: Šta sad da uradim bagri? Kuću ću da mu zapalim, bre!
I glas: Ne možeš da mu zapališ kuću, ubićeš nekog, njegovu majku, na primer.
II glas: Jok, majka mu je umrla pre nekog vremena, nemoj to da te koči. Nego, ako to uradiš, ubićeš njega. Hoćeš da ga robijaš?
Insolent: U pravu si, govnar nije vredan robije. Znači, zapaliću je kad ne bude kod kuće!
III glas: Si upamet? A ako se vatra proširi na golubarnik, a? Mogla bi da nosiš one slatke golubove na duši?! A komšije?
Insolent: I to što kažeš, komšije ni krive ni dužne. A i kad bi golubovi stradali, bila bih ista k'o on. Ma, samo kad ga sretnem, prebiću ga na mrtvo ime!
IV glas: Ma, koga ćeš ti da prebiješ, vidi kakva si...
Insolent: Bes pretvara i švrću u zver.
V glas: Tužiće te, opet ćeš u ćuzu!
Insolent: Ma, boli me kurac.
VI glas: A boli te, a? Dobro, kad si tepač, onda se spremi da se tornjaš u aps, profesorka! Ko će posle da te zaposli?
Insolent: Istina, majku mu... Ma, jebaću mu sve sveto!!!
VII glas: Tu se, draga moja, nećeš najebati.
VIII glas: A što ga ne tužiš? Sačuvaj metak posle operacije, da imaju sa čim da uporede.
IX glas: Ahahahaha, šta, bre, da radi???
X glas: Šta je briga, dobiće, ima ga odere, ostaće bez dinara. Neće imati od čega da kupi municiju za mačke, jebem li ga u glavu poremećenu!
XI glas: Mnogo psujete, deca ovo čitaju.
Insolent: Jebe mi se i za decu i za njegove pare. Hoću da đubre pati!!!
XII glas: Pa što ne kažeš tako? Poslušaj ti mene - uzmi lepo Belkicu, pa mu pokucaj na vrata, pa kad ti otvori, ti mu je baci na glavu, a Belučijeva će da odradi svoj deo posla. On će da najebe, ona će da odradi manikir i pedikir, a tebi mirna savest.
Savest: Dobro da se neko setio da me pozove. Pita li neko mene ovde nešto?
Svi u glas: Ne!
Lični pečat
Ono što neko mora da ima da bismo ga prepoznali, makar ga i ne upoznali. Obično su gestovi, fraze, uzrečice, pa i čitave rečenične konstrukcije ono što ih čini prepoznatljivim. Čovek bez ličnog pečata je kao Majkl Džekson bez skičanja i vatanja za šta god da je imao između nogu, Mira Adanja Polak bez dosadne emisije ili Koštunica bez uzdaha.
Takmiče se vrli Vukajlijaši ko će da napiše bolju definiciju na temu „Bambusanje“. Pa kaže:
***
Predražinjo: Bambusanje – Šaljivi izraz za polni odnos.
Euglena: Nisi u pravu, u bambusanje se računa samo ono kresanje kad je kurac 22 cm ili duži :)
Black_hole: Šta je, zelena, opet me prozivaš po komentarima? :D
Predražinjo: Zelena, ne potcenjuj mi Goksija :)))
***
Džimi: Bambusanje je u principu karanje, ali ako ga Pahomije izvodi, onda je silovanje.
Talentovano glup (svršava): To, Džimi, to, rode, jebi im klerikalnu kevu!
Harlekin: Talentovani, opet opravdavaš nadimak?
Talentovano glup: Crkva-govno-popovi-licemeri-Evropo-stižemo!
Harlekin: Nisam-radikal-samo-tako-razmišljam-buljaši-eldepeovski!
Gvozdenović: Priznaj, Džimi, ovo si napisao jer ti je zinulo za komentare. Ili uopšte nisi ti napisao. Pisao bih i ja, ali bambusanje mi nekako nije pogodno za hejt...
Gamby: 'Ajde bre, Gvozdene, piši, nemam više šta da čitam na ovom usranom sajtu.
Mr. Moon: Džimi, bi li me bambusao? Stavi mene u primer! :)))
Džimi: Dukatlijo! :D
Surovi: Nisam zadovoljan, minus :)
Motika: Konačno sleng! Moje bambusanje (linkuje) je, doduše, bolje, ali ima manje pluseva.
***
Krešimir: Bambusanje je ono što sam voljan da pružim Milkici. Na kraju krajeva, nisam ja za džabe dao korpu monstruoznoj Šarlizalici.
Milkica!!: Ma, dam ja tebi sisu, znaš!
Šarliz: What about my skinny ass?
Krešimir: Odjebi, kravo. Ne ti, Milkice, ova druga.
Džimi: Korekšn, Milkice – vime.
Milkica!!: U pravu si, čoveče. Mleko pijem direkt iz vimea, svinjska mas’ mi dođe k’o Nivea.
Neznani junak 1: Kakvi komentari. Grozim se i gnušam.
Tulumbać: Ooo, pa gde si ti, JTU? Baš sam danas razmišljao kako mi ne nedostaješ :))
Neznani junak 2: Bambusanje je kad meni moja mama napravi bambus. Ni sam vam ja kriv što nema te kul mamu pred kojom sme te da piete :DDD
Neznani junaci (ne zna im se broj): Definicija dana! Čestitamo unapred, majstore, ovo je genijalno!
Insolent Defender: Ahahahahahahahahhahaha, urnebes! :-) Serem ti se na definiciju.
***
Dunjica Slatkica (piše): Ah, pa bambusanje je kada Željko zadovolji moju pufnicu, a onda ja budem dobra pa zadovoljim njegov tenkić.
Dunjica Slatkica (komentariše): Molim preslatke modove da umesto Željko napišu Dejan, pošto sam raskinula sa Željkom još onomad :)))
Kaizen: Biće.
Interpretacije
Biblija đaka glupaka.
Možeš časkom da mi prepričaš naslov? Toga jedino nema u interpretacijama.
Poistovećivanje
Kad uvidiš da je Prodigy dušu dao za slušanje tokom hodočašća ili kakvog putovanja ruralnim sredinama, bez obzira što članovima benda događaji iz srpskih pojebina nisu bili ni na kraj pameti kada su pisali tekstove.
Tako zapičiš pešaka seoskom knez Mihajlovom i poistovećen sa sredinom turiš muziku u ušesa. Ptičice cvrkuću, sunce se probija kroz granje, mačka zapišava poljsko cveće i namiguje. Gradska duša ti se obraduje, o, divnog li mesta, skoro pa da pozavidiš narodu koji tu živi. Osetiš miris sena i još nečeg poznatog... Mleko! Mora da je pala neka muža (setiš se spota „Girls“ u kom neke sisate kaubojke umešno muzu krave, a ustvari... muzu krave). Taman se nasmeješ, kad te spopadne nalet smrada - puši li se puši od paljevine („I’m a firestarter, terrific firestarter“). Vešto izbegneš prepreku, al’ ne lezi vraže, tu se asfalt završava i skontaš da se nalaziš na minskom polju od kravljih govana. Dok pažljivo biraš korake ne bi li ih nagazio i ostao bez dostojanstva, u sebi zapevaš „Breathe“ („Inhale, inhale, you’re the victim, come play my game, exhale, exhale, exhale”). Dobro, jebiga, seoska idila, trte-vrte. Opet asfalt, opet ptičice, opet neki poznat zvuk, ovog puta ne tako dobrodošao. "Oca ti jebem kučećeg, meni si našla da kradeš kobasice s tavana! Dođi da te ja na'ranim, boga ti ne ojebem!" (“Change my pitch up, smack my bitch up!”). Tu nekako ožališ kerušinu sudbu kletu, osnažen činjenicom da si iz Čukojevca, kulturnog centra regiona, stigao u Pluževinu. Ne stigneš ni da se ozariš zbog blizine cilja, kad te pozdravi skičanje neke krmače. Ne, oštroumno zapaziš, to je ipak ljudski glas. "Mileniiiijaaa! Priđi k ogradi da ti kažem! Onu tvoju ćeru da obuzdaš, si čula? Suknju da joj produžiš, papke da joj skupiš! Mi’š da ne znam da tatli s mojim Mikicom, a njemu, fala bogu, malo treba! Da obratiš pažnju, da ve ne zavijem u crno, a ti znaš moje mentode!” “Ma, kome ti pretiš, svinjarko iz Pečenoga? Te čari ionako ne deluju ako u nji’ ne veruješ!” (“It’s an omen") “Ne' da bacam čini ja! Sam’ mi jedan dan pukne… Pa se ti pitaj što ti lipsuje stoka!” Sad već naglas pevaš "I got the poison, I got the remedy”… Ok. Seoska idila ostade u Čukojevcu, a koga nema, bez njega se može. Prodavnica na pomolu, tu će znati da ti kažu kako da se snađeš dalje. Gle, onaj lik sa Jagodinskog piva sedi ispred i izdajnički manda orošenog rogonju. “Izvin’te, kako da nađem kuću Durkalića?” “A od koga si ti? Ne znam te odovud.” “Milkica mi je koleginica, a ne znam tačno gde živi…” “Aaaaaa, i ti učiš decu okupatorskim jezicima! Ko ve to naučio, bre, tadićevska gamadi? Kad ste zaboravili da su bombardovali Lađevce? A u Vitanovcu onomad kad izginuše? Ma i da nije, koji će deci krasni to? To treba da zna da okopa, da zasadi, da pomuze..." "Kontam, čiča, "Invaders must die”. Hvala, doviđenja.”
Eh, ali da je to kraj… po povratku kući snimiš fajerstartere kako pale kontejnere, šaban smekuje bičarku pesnicom u glavu jer je krala kobasice sa tuđih tavana, a ti inhejluješ i ekshejluješ pod nekim auspuhom da se posle čistog seoskog vazduha vratiš u prirodno stanje.
Bruka za svoju profesiju
Nemač pojma o oblasti kojom se bavi. Neretko i nemač pojma uopšte.
(Knjižara English Book)
E: „Izvinite, da vas pitam, imate li Jejtsa?"
Prodavačica: „Gejtsa? Nemamo. Znate, ne držimo stručnu literaturu...“
E: „Jejtsa, ne Gejtsa!“
Prodavačica: „Šta vam je sad pa to?“
E: "Šta mi je sad pa to? Da vidimo, ovako, irski pesnik devetnaestog i dvadesetog veka... nije poznato, a? Nobelovac...“
Prodavačica: „A kako vam se zove taj, mislim, puno ime?
E: „Vilijam Batler Jejts, Vili Jejts.“
Vlasnica (ulazi): „Bil Gejts? Ne držimo informatiku!“
E: „Ama, ljudi, kakav Gejts? Je li neko od vas ovde studirao engleski?“
Vlasnica: „Što? Sad ćete još i diplomu da mi tražite??? Doneću ako treba, nije p-“
E: „Pa kako niste čuli za Jejtsa?“
Vlasnica: „Hajde vi to lepo meni da spelujete, nešto mi tu nije jasno.“
E: „W-I-L-L-I-A-M B-U-T-L-E-R Y-E-A-T-S...“
Vlasnica: „A, pa ne može tako! Ovo se čita Jits. Vidim ja nije mi poznato!“
E:“A sad ti je poznato??? Aj, ’leba ti, nađi mi Jitsa ako možeš, da se i mi upoznamo!“
Vejn Runi
Razlog što u Engleskoj večito pada kiša – i nebo oplakuje njegovu ružnoću. Ako je njegov zemljak Bekam mamac koji zavodi protivnike svojom sklesanom guzicom, ovaj ih tera k’o strašilo svrake.
Runijeva mama: „Sine, Dejvid te zove, odi na telefon!“
Runi: „Koji Dejvid, more? Bekam? (javlja se) Šta je koj’ kurac, ’bem te u dupe manekensko, arrrrgh!!“
Bekam: „Marš, majke ti ga spopantrtim! Ajdemote večeras u „Titi“ da jurimo rasplodne kobile!“
Runi: „Ma, da se teraš, more, znaš! Sam blesav ja, šta sam? Jes’, pa da bude k’o prošli put, ti izvedeš šes’ sisa na svež vazduh, a ja da njorim s onom kurvom Rolandinjom, kako se zove... evo, sve trčim!“
Bekam: „Pa majke ti ga, nisam ti ja kriv što zračiš ružnoćom, hehehe!“
Runi: „E, zabole ga baš, bar nisam našminkani papučar k’o ti, ’bem ti ženu, arrrrgh!! A i kad daš golova kol’ko sam ja dao, javi se da ti se natrtim!“
Bekam: „Ha! I ja bi’ dao tol’ko golova da pred mojom njuškom svi padaju k’o pokošeni, golman zaboravi šta je levo, šta je desno, a stative se razmaknu k’o Crveno more!“