Ружа улази у кућу.

- Ружо, љуби те мајка, ај таман док си у јакни да средимо оно цвеће у дворишту. Обећала си ми још у недељу,
- Е, кево, морам одмах да идем. Спремам неки пројектни рад, морам до копирнице и после опет до факса а вечерас идем на славу. Ај за који дан.
- То ми сваки пут кажеш! Ништа нећеш да ми помогнеш! Ти по цео дан уз пут ружо, низ пут перунико!

Перуника одлази.