Novonastala tvorevina koja je preplavila Zlatiborski okrug toliko da sa sa pravom može svrstati u grupu stranih jezika.
Kao i svi ljudi rodjeni u tim predelim govorim svoj maternji, Užički jezik, i službeni SrBski jezik.
Nastanak Užičkog jezika još uvek nije temeljno istražen, ali smatra se kako koreni te nove tvorevine leže u osnivanju Užičke republike i želje žitelja tih krajeva da svoju sobodu i samostalnost krunišu novim jezikom.
Mnogi će reći kako je to samo SrBski jezik i drugo dijalektičko podrčje ali većina promeni svoje stavove posle samo nekoliko časova provedenih sa ljudima iz tog kraja.
Mi pripadnici Užičkog naroda smatramo da kao prvi oslobodioci svoje teritorije u okupiranoj Evropi zaslužujemo svoj jezik kada već nemamo teritorijalnu samostalnost.

Kako bi smo pomogli ljudima koji žele da posete taj kraj, ostavljamo kratak spisak reči i pravila koje bi ste morali da znate kako bi razumeli lokalno stanovništvo.

EVE, ETE, ENE
Sveto trojstvo Užičkog jezika, bez poznavanja te tri pokazne rečce ne treba ni pokušavati dalje učenje. Njihovi koreni su u rečicana EVO, ETO, ENO.
"Eve ga ide", "Ete ti to.", "Ene ga Milorad."

NONOMO - Tamo ili u tom pravcu. "-Dje je rakije? -Ene je nonomo." ili "-Kud je otišao. -Nonomo."

DJEVA - mnogi bi rekli da je u pitanju nevina žena ali zapravo označava nešto ZATURANO,NESTALO ili SKLONJENO, nastalo od reči DENUTI. "Kud djevah onaj šravciger?" "Kud se djeva onaj ludak?"

SKOVRNUTI - Uvrnuti, izvrnuti. "Oš nogu da skovrneš?" "Skovrnula ti se guma?"

SOBALITI (ili Skobaliti) - Preturiti, oboriti. Nastalo od reči obaliti."Jesi sobalio onu bukvu?" "Kad sam ga klepio, odma se sobalio."

DAIŠ (ili Dajiš) - Jedna reč zamena za DA VIDIŠ. "Daiš ovo!" "Daiš, dodje on kod mene."

JAŠTA (ili jašta čini) - Jeste, tako je. A može se koristiti i kao potvrda da pratite priču govornika. "-Je l` on namirio krave? -Jašta je." "-Je l tako? -Jašta čini." "-...i tako ti ja dodjem u kafanu kad on tamo... (vi klimate glavom i izgovarat:-jašta čini, jašta čini. kao potvrdu da pratite priču.) ... pa ga zdomčam ušake."

GORAMO i DOLJAMO - Gore i dole.

SKEMBATI - Potrošiti, pasti, pokvariti. "Skembao si pare?" "Skembao se sa skele." "Skembao je traktor."

SADEVO - Sada, ovog trenutka. "Oš te lupim sadevo?" "Šta radiš sadevo?" "Vatamo 7 kanala sadevo."

NEMREM, NEMRE - Ne mogu, ne može. nastao od ne morem, ne more. "Nemrem sam da sobalim bukvu."

TUDJE - ne označava predmet koji pripada nekom drugom već pokazuje na odredjeno mesto. Prevodimo je kao TU. "Sedi tudje."

TREVITI - Sretnuti ili zadesiti. "Trevio sam Mariju." "Trevila me grdna rabota."

KUŠ - Kuda, nastalo od reči kud. Može se koristiti kao upitni oblik ili kao znak upozorenja jer će te preduzeti radikalne mere ako osoba kojoj je upozorenje namenjeno ne stane istog trena. "Kuš si krenula?" "KUŠ!!!" ili "KUŠ POŠO!"

UPREMASE - Naspram, jedno prema drugom.

PREDASE - Ispred sebe. "Gledaj predase."

ĆUDE - Ćuti.

POITAJ - Požuri. "Haj poitaj!"

MEZGRA - Jezgro koštunjavog ploda.

U Užičkom jeziku reči se spajaju ili krate, dobijaju razne kovanice, i ne pazi se na rečcu NE, razlog nije još uvek poznat ali je to rado prihvćem način govora. Pa ću nabrojata nekoliko primera sa prevodom u zagradi za malo teže primere da bi se lakše snašli.

Spajanje reči:
Viškuće (iznad kuće), nakući, uzbukvu, kodnje, kodnjega, nejed (ne jedi), štos (što si), numem (ne umem), sasrećom, menščini (meni se čini), Saću (sada ću). i tako dalje

Kraćenje:
Krs (krst), prs (prst), lis (list), mos (most), kos (kost), ček (čekaj), jes (jeste), vlas (vlast), mas (mast), no (ono), oš (hoćeš), drž (drži), mrš (marš), kuš (kuda), moš (možeš), bjež (beži), Štaš (šta hoćeš), tuš (tu ćeš), haj-aj (hajde-ajde), ščim (sa čim ćeš) i mnoge druge.

Često je kraćenje rečce da i spajanje sa glagolom. Primeri:

Duzmem, didem, dučim, dubijem, dradim, dizadjem, dudjem, disečem.
Ima specijalnih slučajeva kada se koristi duplo dd: ddodam, ddišem i slično.

"Kao i u drugim jezicima", reč SA se krati, prelazi u z i pripaja drugim rečima:
Zdrvima, zbrada, zdola, zdžemom, zbelo vino i slično.

Naravno i predlog OD se krati u O pa pripaja drugim rečima:
Ošljiva, OJelove gore, OTare i slično.

Primer radi, prevešćemo jednu situciju iz palačinkarnice. Jedna se zbiva negde u svetu a druga u Užicu:

"-Sa čime želite palačinke gospodine? -Sa džemom od šljiva moliću.", prevod na Užički bi glasio: "Ščimš palačinke? Daj ždžemom ošljiva."

Kako bih ubedio ljude u ono što pričam u primeru ostavljam par razgovora ljudi iz tog kraja.