Стефан Лазаревић: У јебем ти, нешто сам се укочио јутрос, једва се помичем.
Константин Филозоф: Само да кажем, тако и Стефан Немања на свом вагробу.
Стефан: Дедер ми, Константине, друже мој напаћени, додај оно копље с оног стуба.
Константин: Ево. А шта ће вам, ако смем питати?
Стефан: ДА ТИ ЈЕБЕМ МАТЕР У ПИЧКУ
Константин: Ах, упомоћ, упомоћ!