То је оно кад мој стари нешто ради, па му не иде од руке. Да му не би узалуд вријеме пролазило, онда он мени и дјеци из комшилука даје часове вјеронауке. Тада дјеца по први пут чују за олтар, панаију, црквена врата, све свеце по списку, апостоле поименично, крсне славе, часни пост, велики петак...

Често се на часовима вјеронауке учи и о постанку човјека.