Vinjak, iliti mračni brend Srbije.

Vinjak nije tečni kokain, kokain je praškasti vinjak. Pravo iz najdubljih dubina Kruševca, on već dugi niz godina, u nepromenjenom ruhu, dolazi da nam ukaže da je majica potpuno nepotreban komad odeće na žurci u fensi klubu, da su grobarske pesme pravi izbor muzike na Senjaku, odnosno ciganske u Padinjaku, da je povraćanje normalna fiziološka reakcija, sad, što se dešava na svadbi tvoje sestre i što završava na gostima sa mladoženjine strane, jebiga, šta da se radi, i Lakost Mrka izađe u javnost i kaže “slagao sam za rokove, eto što sam vruć” pa se niko ne uzbudi.
Iako Rubin pravi i vina, Frubi sirupe, Atlantik vodku i još kojekakve rakije, jasno je da svoj granitni korporativni identitet duguje isključivo rubinštajnu. Često se i termini rubin i vinjak koriste kao sinonimi. To je kao kad biste sa bicuri na Kališu, penzioneru sladoledžiji rekli “dva Frikoma” i dobili dva lenija. Po svedočenju ćaleta koji je jedan deo svog 15-mesečnog otplaćivanja duga državi (pod oružjem, ne u Beogradskoj filharmoniji ili Domu zdravlja Jajinci) proveo i u Kruševcu, naručivanje bilo čega osim svinjaka u lokalnim birtijama, izazivalo bi poglede lokalaca koji bi vam govorili da ste istrošili sav kredit i da će još jedan vaš pogrešan potez dovesti do policijskog izveštaja obilatog rečima kao što su “piksla”, “fraktura” i “hospitalizovan”.