Još jedan dokaz povlašćenog statusa studenata u Srbiji.
U periodu od 1998. do 2002. sam posećivao menze i svugde je hrana bila pristojna, a vrlo dobra u menzi Studenjaka. Uvek su po pravilu najveći kritičari menze bili Nemanjići(oni što nema pas zašta da ih ujede) , koji su kući jeli i manje i nekvalitetnije. Može se čak formirati matematičko pravilo "Intenzitet kritike menze obrnuto je proporcionalan bogatstvu kritičara".
Nisi ti prijatelju jeo u Novom sadu, Zrenjaninu i Subotici u studentskoj menzi.
Jedne prilike smo za 1. maj pozvali koleginicu iz Beograda da dodje u Novi sad da ruča sa nama u menzi. Ljubazno viking naoružan kutlačom i masnom krpom je samoposlužio:
- Prvu vodu od pasulja sa par nekuvanih zrna pasulja.
- Predpraznične, mrvljene ostatke hleba.
- Prošlogodišnji semeni kornišon u sirćetu za salatu.
- Dezert i jelo broj dva su izostali.
Tradicionalna gužve nije bilo jer za 1. maj obično nema studenata, niti isti posećuju menzu, što je i navelo tetkice da otaljaju hranu.
E da, vi u Bg ste imali escajg žeton sa rupom i nosili ste ga na ključevima. U NS su imali neku kovanicu od 30 grama. Sudenti su ih gubili svaki čas. Ja sam do kraja studija sakupio 9 tih novčića.
U Beogradu su menze dobre, a inače čuo sam da se žale na hranu u drugim gradovima +
Prijavi se da bi komentarisao.
