Најтужнија реченица најтужнијег цртаћа мог детињства. Просто си као клинац могао да се у тим ратним годинама некако поистоветиш са то двоје клинаца који за ручак имају само комад тврдог хлеба, шољу млека и три кокице. Поједу они то симпатично и слатко, али тада уследи тај јебени осећај када клинац каже мами да је гладан, а она, немајући ништа више да му да, бризне у плач...
Јебено!