Тип који зна да стане кад је најлепше, за разлику од класичног алкоса који пије док се не усере.

Школовани (још увек цењени) алкос.

Čovek za koga je čaša uvek polupana.

Covek koji 40 godina uplacuje radni staz u kafani, a od nje ne dobije ni dinar penzije.

Alkoholičar sa diplomom fakulteta.

Nekada : Naziv za osobu koja ume da uziva u jelu, picu, samom zivotu bez nekog preterivanja i izlicanja.
Danas : Kulturan naziv za razularenu pijanduru.

Pijandure, sa stilom,
Pesnici poslednje čaše,
Da popiju bilo im je milo,
veliki boemi Skadarlije naše!

Poznati boemi sa početka veka su Djura Jakšić i Brana Nušić , a čuveno okupljalište bila je kafana Dardanele.

alkoholicar na kulturan nacin

svako ko napise nekoliko pesmica,pritom se svake veceri lesi od alkohola...

Ne mora biti poznat, ne mora biti učen i sa fakultetskom diplomom. Često se pijanci nazivaju boemima (uglavnom od sebi slicnih pijanaca u cilju održanja samoobmane), ali nedostaje im ono sto je boemima cinilo Đuru Jakšića, Mirka sajdziju, Tomu Zdravković, Zorana Radmilovića, doktora Zorana, Omara al Hajama i mnoge druge poznate i nepoznate posetioce kafana, barova i drugih mesta okupljanja uz piće.

Boem je i kada je najpijaniji svestan da je čovek, ne životinja.
Može da bude naporan ali ne može da bude dosadan i ne interesantan.
Ne mora da zarađuje puno, ali ne mora ni da troši sve što ima.
Može da ima svoje žute minute, ali ni tada nije dosadan društvu u kome je.
Može da zavede skoro svaku devojku, ali može da provede pola života tugujući zbog izgubljene ljubavi u samoći.

Boem se rađa, ali se i postaje...

Kada zelite za nekoga da kazete da je notorni alkoholicar, da je drcan na alkohol ko jare na sisu, da se ne odvaja od flase dan i noc, uz to da je mazga koja kad se napije (citaj svakog dana) iz sveg glasa peva kao nezdrav proslavljene hitove Juznog Vetra, uz to sljami od ujutru do fajronta.... A da pritom ne zelite da ga uvredite, za njega jednostavno kazete da je boem.

Lik kome cela birtija kaže '' Zdravo'' i kelner mu donese piće uz uzrečicu '' Kao i obično?''.

Čovek koji obilazi kafane kao šiznuti duh Hamletovog oca.

Specifična vrsta alkoholičara. Najčešće se opija kvalitetnim vinom ili nekom žesticom, pije isključivo po kafanama, troši dosta keša na muziku i svirače.
Po struci je slobodni umetnik, najčešće slikar ili pesnik. Retko ga možete videti pijanog danju. Veoma tih, povučen i miran, nije agresivan. Najinteresantnije od svega je to što niko ne zna od kuda mu novac za sve to, i od čega živi.

Особењак који је одјавио фиксни телефон и који одсад све позиве прима у кафани.

Alkos kog poštujemo kao tinejdžeri, onda kad je život sranje i niko te ne voli, pa planiraš i ti da te jednog dana bole kurci za sve kao njega, da ločeš onaj vinjak i budeš idol maloumnicima koji mrze da uče, treniraju i idu u školu, klincima koje mama i tata nisu bili pa beže od obaveza ko baba od smrti.

Isto što i alkoholičar, samo kreativac.

Bogataš koji pije!

Naziv, koji su za sebe izmislili notorni alkoholičari. U većini slučajeva više bi im odgovarao naziv - klošar.

Osoba koja je tek posle završenog fakulteta shvatila da je život sranje, i prepustila se lepoti nama bliske psihoaktivne supstance zvane alkohol.