Bolje i to nego da smo ostali gajbi
Утешна реченица свих правих боема, зајебаната и пробисвета. Они и после тотално пропале вечери умеју да пронађу трунку оптимизма и вере како није било све тако црно. У стању су да убеде и друге у тај закључак, јер на крају крајева: није битно да ли се дешава нешто добро или лоше, важно је само да буде занимљиво.
- Брате, шта ти конташ, како ћемо да се врнемо кући?
- Па да ниси спичио на рулету оно мало пара што нам је остало, можда би сад и ухватили неки такси. А можда и не би, пошто контам да би и тај кеш дао оним Циганима, јебала те хармоника и "Хаљиница боје лила", да те јебала...
- Ајде царе, опусти се, бар смо саватали оне две рибе.
- Да, и то би било лепо сећање да после пет минута нису дошли њихови момци и сјебали нас к'о цунами Јапан. Не осећам десну ногу, има да се вучем наредних дана к'о Душко Тошић.
- Е, јеси к'о нека цурица, само се буниш.
- А кад се сељачиш сваки пут, не може човек изаћи са тобом. Боље да сам остао гајби.
- Јеби се, а шта би радио? Висио на вукајлији? Читао књиге? Гледао "Звезде Гранда"? Јбт!
- Ах... и то што кажеш.
