Budimo Srbi iako smo Turci
У српском језику, велики део речи су турцизми. Једемо турске слаткише. Носимо турску одећу. Обувамо обућу из Турске. Музика, она што се некако изборила да се тако зове и што је певуше силиконке и млади ( као и стари ) шминкери, је из Турске. Ракија какву данас пијемо је справљена по старом турском рецепту. Буреци и добар део омиљене клопе у Србаља је из Турске. И надасве, шпанске сапунице су превазиђене- ту су сада турске...
Будимо Срби иако смо Турци!
Komentari
Размислите о поЈенти дефиниције пре плуса, ор мајнуса. Јо!
- m
Veći deo pozajmljenica (pozajmljenih reči) za koje mi mislimo da su turske su ili persijske ili arapske. Isto je i sa hranom i muzikom. Objašnjenje je jednostavno. Turska je bila veliko carstvo i kao takva crpela je uticaje i znanja od svakojakih naroda i zemalja. I rec "Balkan" nije turska rec ("krv i med", "šumovita planona" = gluposti), vec je persijska koja ima isto poreklo kao i rec "balkon". Zvuči čudno, ali pogledajte šta piše na wikipediji http://en.wikipedia.org/wiki/Balcony
Подржавам и усвајам речено. Ипак, дилери обуће и одеће се снабдевају у Турској, дуван се конзумира више него код њих, слаткиши увозни и они што их једемо у посластичраницама су оданде... А не из Персијо-арабије.
Цела проблематика лежи у томе што покушавамо да пробудимо и формирамо тај национализам (што је добра ствар, јер нема ничег лошег у томе када волиш своју земљу и људе у њој), него настављамо са потурчињавањем (серијама и осталим глупостима).