Džoint koji nastaje u onim situacijama kada ostanete bez rizli, pa sadržaj smestite u ispražnjenu cigaretu. Savremena verzija "bosanca".
"Brate, imaš rizle?".
"Nemam, jbt, jesam ti rekao da poneseš...".
"E, jbg, moraćemo onda na bosanca...".
"Neću. Može, al' na bošnjaka".
Osoba koja se seća najnebitnijih stvari, ali koje su mu(joj) urezane u pamćenje. Vi se, naravno, pomenutog ne bi setili ni da vam život zavisi od toga. U negativnom smislu, to su oni ljudi koji obično i nemaju neki društveni život, koji se sećaju nekih apsolutno nebitnih i nikom potrebnih (čak ni toj osobi) informacija i detalja, a u pozitivnom, oni koji nisu dozvolili da zub vremena oglođe kvalitetne uspomene.
Negativno:
"A sećaš se onda kad sam odigrao keca na Malagu, Brondbi, Steauu i Rozenborg i do 75. minuta mi skroz išao tiket... Na kraju sam samo dve pogodio, a tog dana smo sedeli ispod hrasta i cirkali radžu... Pre dve godine, čini mi se."
"Brate, ne sećam se, ali sam siguran da ima više od pet godina, pošto je taj hrast posečen pre tri i po."
Pozitivno:
"Sećaš se kad smo onda otišli na Egzit, jedva nekako iskombinovali da uđemo, pošto nismo imali one vaučere i narukvice, pa smo u jedan noću otišli pravo među one Engleze. Po ceo dan smo slušali engleski, kao da smo mi otišli tamo. Pa kad je Rope, pošto ne zna jezik, cimao Šomija za onu crnu Engleskinju, nakon niza običnih i klasičnih pitanja da je priupita koliku joj penziju ima baba..."
"Au, brate, skroz sam zaboravio. Hvala bogu što si ti pamtljičara, pa si nas podsetio.".
Cena evra u slučaju da nam umesto dinara evro postane zvanična valuta.
"Prema današnjem kurs NBS, evro je ojačao 300% i sada košta tri evra.".
U današnja teška vremena, kada ljudi sastavljaju kraj sa krajem u svojim krajevima i krajčićima zemlje Srbije, postoje i ljudi koji imaju viška para, a manjka ukusa.
Takvi ljudi, nemoćni i nesposobni da budu drugačiji i razmišljaju svojom glavom, priklanjaju se nezamislivom kiču. Oni prave ukrasne bunare.
Ovde je moderno biti moderan, u smislu da se rade mnoge stvari koje nemaju nikakvog smisla. Ukrasni bunar, u mestima gde ih je moguće videti, predstavlja grb i krunu cele pinkovizacije i debilizacije društva. Dvorišta gde se mogu videti ukbunari se slobodno mogu gledati i kao teritorije pogodne za ispiranje mozgova stanara. Npr. , oni će kupiti sve od svih koji im zakucaju na vrata, veruju u svaki trač koji im se plasira (i uživaju hraneći se njima), a, ako ste uporni, možete ih ubediti da je planeta Zemlja ipak kockasta. Da nisu takvi, ne bi imali ukrasni bunar.
Ukrasni bunar je u etno stilu (naravno), ofarban kao pre sedamdesetak godina,jarkim bojama. Čak ima i neke šare poput tadašnjih, a odozgo je zatvoren, ima krović, ponegde je čak i kofa tu prisutna. Etno kofa.
Primećen je u mnogim mestima šumadijskog okruga na lokacijama gde se ne zna šta s parama. A ni mozga nema.
Podrazumeva se, lažni bunar ima i lažno cveće- čak i suncokrete!
U zemlji gde se bunari prave od krova, ide se pravo do dna.
Kada je došlo vreme da za nešto što se naziva bunarom nije potrebna voda, onda stvarno treba da se zapitamo kuda idemo. Ili je to samo znak da su vlasnici tih bunara liberalni? Ja mislim ipak da su debilarni.
Verovatno će u budućnosti biti normalno da se za decu ne kupuju bicikli, već da se prave lažni, ukrasni, ili lažne vile od kartona umesto pravih kuća... Umesto da kupe automobil, mogu da naprave ukrasni lambordžini, samo da stoji, da se vidi.
Lažni ljudi- lažne stvari...
Razvojni put Vuka Draškovića.
Srbenda koji pošto-poto želi da dobije sina, pa uprkos tome što mu samo ćerke idu od ruke, pa ih ima tri-četiri, veruje da će jedna od njih promeniti pol i postati- on .
Ti si ćerko tatin sin.
Opravdanje devojci koja ima istaknute ekstremitete (čitaj grudi) , toliko neodoljive da ih na trenutke doživljavate kao posebna bića, pa vam se desi i da im se obratite.
Dečko i cura, nakon lakšeg petinga, skidanja majice i brusa...
Dečko: "Jaoj, ćao vas dve, nismo se dugo videli...",
Cura: "Ponekad mi izgleda kao da si sa mnom samo zbog njih..."",
Dečko: "Dušo, nemoj biti ljubomorna na njih... Sve ste vi ti..."
Izreka, koja, ako je nastala kod nas, imala je izvorište 99% u Beogradu.
Od cele naše Srbije, ovo pravilo doslovce može da se ispoštuje samo u prestonici, a da pritom ne okasnite ili devojku ne nađete. U Novom Sadu, npr, zbog velikog broja ženske čeljadi iz svih krajeva serbskih + raznih izvornih ovo za devojke stopostotno važi, ali za buseve nije tako ležerno...
Naravno, ne treba trčati doslovce i papučariti se, već se želi poručiti da se ne taktizira previše i apeluje na direktnost s mužjačke strane.
BG
D: "Brate, ode mi petnaestica ispred nosa...",
M: "Opušteno, sad će 83, 78, 75, 72... E, evo ga.".
Serbaskoje seoce
(Dečko poštovao izreku, pa ga mrzelo da potrči, zavoravivši da nije u BGu)
Student BG univerziteta u svom mestu "Izvinite, kada imam sledeći bus za Rogaču?",
Čiča ispred prodavnice: "A koliko je sad sati, sinovac?",
SBGUSM: "10:15.".
ČIP: "Sinovac, ili se vrati kući, ili sedi da popiješ i odspavaš, sledeći ti je u 19:30.".
Za devojke...
Kafana, par neženja, nemladih i jedan junior. Zabit.
Neženja: "Dečak, idi 'vataj onu malu tamo, ko zna da li će se opet pojaviti ovde.",
Junior neženja: "Ma, jok, za ženama i autobusima se ne trči.",
Neženja: "Blago čiči, uleti joj klizeći ako treba, jer ako nastaviš sa tim mudrolijama, završićeš isto ka' i mi.".
A u BGu i NSu, realno, nema potrebe za žurbom.
Pražnjenje bešike prvog dana maja meseca, urinisanje nakog uranisanja.
"U jbt... Pišam već minut, a samo sam pio rakijicu... Aha, bilo je i špricera... Pa ono pivo kad mi je ispao telefon... Da li sam ga uopšte podigao sa zemlje tad? I otkud su mi ovako izelenavljenje pantalone...".
Boravak u pošti.
A i B.
A: "Šta radiš?";
B:" Evo, poštujem se." :
A: "Za koliko si slobodan?",
B: "Čim se ispoštujem!".
Izraz koji se upotrebljava prilikom priče o nečemu što se odigralo u ne tako bliskoj prošlosti, ili, narodski rečeno, pre trista godina.
Poenta izraza leži u zabezeknuću sagovornika metaforom i cilj je prekid palamuđenja.
Pera, Žika i Laza.
1. P: "Brate, sećaš se kako smo cepali basket pre par godina..."
Ž: "Da, jbt... Ja nisam mašio trojke, a ti kucao iz okreta..."
L: "Mora da je tad Smoki koštao 9 dinara kad ste vi tako igrali.".
2. P: "Matori, sećaš se one Ane... Ona žurka kod Ćomija...",
Ž: "Da, brate... Ti si nju sa'vatao, a ja onu njenu drugaricu..."
L: "A je l' to bilo onda kada je Smoki koštao 9 dinara?".
3. P: "E, brate, ovi klinci se lože na motore, a kako sam ih ja nekad propinjao... Mislim, motore...",
Ž: "Ma, jeste, Žiko, to je bilo onda kad je Smoki koštao devet dinara.",
L: "Kojih devet, nije bio preko 5!".
Oni koji nam govore o čemu da pričamo.
"Ubio babu dedinom sekirom", "Grip se pojavio i u Donjem Međulužju", "Dinar ojačao za 0,016% u odnosu na stari kurs drahme", "Čeda usvaja nigerijsko siroče", "Nata bacila cipelu od 715 evra", "Željko Joksimović prdnuo na aerodromu"...