"Noćas sam opet sanjao da sam na kraju osnovne škole i da tek treba da krenem u srednju. Imao sam 14 godina i bolelo me je za sve, ceo pubertet je bio preda mnom. Mislim da ni ja, kao ni svaki prosečni pubertetlija, nisam shvatao koliko si bezbrižan dok još ne moraš da misliš o uzimanju svoje sudbine u svoje ruke. Kad ti je najveća briga da li si debeo, da li će, kad i koliko da ti se udeblja glas, kad ćeš i gde da dlakaviš, pa da ispadneš šmeker pred devojčicama.
Da li prvo da pregledam Fejsbuk? Ma, pola 11 je, a legao sam u 3 (a i ona moja što se vampiriše, spavao sam ko normalan čovek dok nisam sreo nju), sigurno mi niko ništa nije pisao... O, gle, dve notifikacije... A, šta sam ja i mislio, naravno da su to samo pozivi za Farmville i Cityville. Onaj majmun koga u životu nisam sreo me je dodao u prijatelje jer se slučajno isto zove i preziva kao ja, pa me sada iskorišćava samo da šalje glupe pozivnice...
***
Ulazim u autobus posle 15 minuta čekanja. Već po rutini kasnim na faks minimum 10 minuta. Fiksiram mesto za stajanje u sredini, proguram se pored nekog klošara. Liči na džeparoša, bolje da se čuvam. Ruke u džepove, dakle, a prilikom skretanja-balansiranje. U sred kružnog toka, zvoni mi mobilni. Zove opet onaj smor od ortaka s faksa. Kad god on zove, ili traži da mu se nešto zajmi, ili zove da zajedno muvamo u studenjaku neke provincijske kurvice. Ovog puta je oba: treba mu laptop da nešto doradi, a za uzvrat mi nudi da me upozna sa nekim ribama iz njegovog kraja. Neka brate, uzmi laptop, samo nemoj da me smaraš sa njima. Pa ja sam ipak malo evoluirao, nemam teranje i ne moram da zaradim neku picajzle od prve droljice koja mi se bude nabacivala.
***
Na faksu me, naravno svi me mrko gledaju, ili mi se čini. To je sigurno moje dokono veče rastrubila ženskom društvu kako sam je seljački šutnuo već narednog jutra, a takva vest se širi poput požara. Gleda me mrko i profesor, ali ne zato što mu redovno kasnim, već zato što sam letos uložio pritužbu na Njegov Sveti Rad. Oh, pa zar Njemu! On za 20 godina ima svoj besprekorni kriterijum, po kome On zna za 10, Bog za 9, asistent za 8, a student možda za 7...

***
Stižem kući i stropoštavam se na kauč. Večera, tuš... 9 je uveče. Odmah idem da kuntam, samo da proverim Liceknjigu još jednom. 6 notifikacija... Lepo. 3 poziva za svirke u raznim materinim pizdama. Fin ću da budem, stavljam "možda". Gasim pozadinske programe kad ono...
"Hej! Pa otkud ti!?"- opet mi se javlja vampirka.
"Evo ja baš krenuo..."
"Auuu :( "
"Hm... Ok, ostaću još malo".
Ležem u 3 ujutru."