Cirkuski naboj
Konj iz budućnosti kojeg jaše Đejmzdin dok juri ka bespuću teoriji strune paralelno sa definicijom avokadoa iz drugog svetskog rata dok vetar njiše čestice atomskih mikroorganizma na neprestanoj cirkulaciji dosetke.
Klovn.
Komentari
Jako teska tema za pisanje. Rijeci iz kojih izbija leprsava virtuoznost. Svaki zarez je na mjestu, svaka tacka dva kraja ima.
Sama satira koja se proteže dužinom ove duhovne karakteristike je kranje beskrajna moram priznati.
Toliko je beskrajna da prosto vapi.
O akustičnosti kvaliteta naracije nećemo ni da govorimo. To je sasvim individualna tema po kojoj se kulture stvaraju.
Jako je slojevito djelo. Ja sam mu prisao na jedan nacin, sa jedne strane, a ima ih. Tradicija žege ovakvih definicija je samoproklamovana nova forma naracije, stih u stihu.
Zanimljiva konstatacija moram priznati, iako donekle protivi samom pristupu objektivnosti, sa druge strane obiluje istom.
Da, u mojoj studiji ovog djela ja sam se koristio pristupu subjektinve objektivnosti koju sam suprostavio objektivnoj objektivnosti u kojoj se djelo kupa kao labud-kneginja u jezeru iza ponoci. Naravno, samo do primjera, koji je prica za sebe. Imao bih sta da kazem o tome, ali reci i reci, kad bi to samo bilo isto, ako me shvatas.
Naravno, naravno. Ja mislim ipak da je najjača karakteristika ustvari separatura virtualnosti dela od činjenice dosadnosti svakodnevnog života kojim raspolažemo. Futurističnost, ili imaginacija kako je ja volim nazvati (nadam se da mi nećete zameriti hehe) je krajnje intrigantna tema o kojoj se mogu razglabati neopisive živopisne teme koje ustvari ona u svojoj srži poseduje, dok sa druge tačke gledišta sadrži te neke svoje elemente uzbudljivosti i suzdržanosti koju izaziva kod samog čitaoca dok neopisivo suptilno golica maštu istog.
Ipak se ne bih slozio i vratio bih se na elasticnost akustike koju pomenusmo maloprije. Kao stari Stradivari i njegove violine, forma ove definicije je majstorski izdubljeno najdivnije drvo. Pa njoj zice i ne trebaju da stvaraju milozvucni melos. Tako ova definicija, ma da je ostala i bez svoje sustine date u biti, ne bi izgubila ni notu svoje uzvisenosti zbog te drazesne, usudjujem se reci tomakvinskijevske dogmatike koja preovladava njenim redovima, ili bolje reci - taktovima.
Pa trudio sam se stvoriti jedan, kako bih to rekao, univerzalni spoj dve umetnosti koje iako pariraju jedna drugoj, stvaraju i neku određenu distancu koja ih razlikuje. Pažljivo biran tekst, lagana ruka, slobodan um i percepcija na nešto što je tu ali opet i nije.