Не говорим о природној подели карата где неком улети вишак 21. хромозома, већ о скупу симптома који заједно указују на то да се налазиш у тешком курцу.

У пренесеном значењу, наравно, јер заправо се налазиш доле у фотељи у коју си пустио дубоке корене, са дехидрираном слином налепљеном на руб горње усне и погледом фиксираним неколико метара иза монитора у слип моду. Сунђери који су упили урина колико сви улошци необјашњиво плаве течности у рекламама за оне дане чувају тајну на коју миришу све твоје мисли и терају сваког посетиоца који долази изван области курца да ти оплаче судбину крокодилским сузама и посоли те црницом кроз прсте. Грумене крмељица око очију довољне за рестаурацију каменолома у Раковици мого би уклонити челичном ротирајућом четком са дијамантским фрезерима монтираном на хилти машину, да ти је до тога заиста стало. Ако би неко случајно отворио прозор и подигао ролетне, у собу не би ушло Сунца и кисеоника, али би зато изашло довољно угљен диоксида да се прича о стакленој башти коначно заокружи и да одемо сви у курац.

Овај синдром карактерише још низ споредних симптома, и до сада је откривено мноштво метода којима се не може излечити, чиме је, генерално, остварен видан напредак.