Imala sam samo 6 godina i stogo sam se pridržavala svih sranja kojim su mi punili glavu samo da bio on došao...
Cele godine sam se trudila da budem dobra devojčica, da slušam mamu i tatu, i da dovoljno čvrsto želim i Deda Mraz će da dođe. Mama mi je pomogla da napišem pismo adresirano na Laponiju, Severni pol, a potom i da ga odnesem u poštu i pošalem kao **ekspresnu** pošiljku. Lista mojih želja bila je jako kratka - roze bicikla sa pomoćnim točkićima. Od tog momenta, brojala sam dane, sate i minute...
Došao je i taj dan. Stajala sam unezvereno u hodniku u gledala u ulazna vrata.
*Ding - dong* - začulo se.
*Ja ću!* - vrisnula sam i poletela prema vratima.
Bio je to on! Pravi Deda Mraz! Crveno, krzneno odelo, sa belim štofom na ivicama ležalo je na krupnom telu. Ispod crvene kape sa kićankom, promaljala se snežno bela kosa, koja je zajedno sa snežno belom bradom, ograničavala ovalno krupno lice.
*Jesi li ti Milica?* - upitao je.
Stajala sam nepomično, ne znajući šta me je snašlo.

Seo je, a potom me uzeo u krilo, i poče da mazi po kosi. Poslužila sam ga kolačićima koje sam s bakom pripremala samo za ovu priliku i hladnom šoljom mleka...
*Milice, ti si tražila biciklu od Deda Mraza, zar ne?* - upitao je.
Klimala sam glavom potvrdno.
*Idi otvori vrata* - prozborio je pokazujući na ulazna vrata.
Otvorivši vrata, našla sam veliku belu kesu, koja je na vrhu bila uvezana crvenom mašnicom. Tata ju je uneo, a ja otvorila. Bila je to bicikla baš kakvu sam želela!
*Hvala ti, Deda Mraze!* - povikala sam i snažno ga zahrlila.
*Ho, ho, ho* - zaslužila si to.

Kako se veće spuštalo, Deda Mraz je morao da krene dalje, da obiđe još veliki broj dece širom sveta... Tata ga je ispratio.
Sve bi bilo uredu, i magija bi trajala i dalje da nisam pošla za njima, kada je taj debeli čovek povukao svoju lažnu bradu jer mu je bilo vruće, a ćale mu davao osam crvenih novčanica sa likom Đorđa Vajferta.
*Tu ti je tvojuh 7 i šesto, kako si tražio i imaš da popiješ piće. Hvala ti što si joj ulepšao Božić*.

Do kraja dana nisam reč progovorila, a kada su svi pospali ja sam ostala da gledam u jednu tačku na plafonu...
Iako je prošlo punih 18 godina, i danas kad se setim, naježim se... Kako su me samo nasamarili! Čak sam sedela kod matore drtine u krilu dok je pipao moju kosu debelim, hrapavim prstima...
Zbog toga sam počela da se opijam u šetom razredu, krišom počela da pušim već u sedmom, a vutru počela da redovno konzumiram sa 16...