дакле СТОП заплашивању деце лејм претњама попут ''зваћу милицију'' или неким метлојахачицама, у циљу њиховог образовања, кад качавенда заузима једно мрачно место њиховог ума, и ефекат је уууух постигнут.
Страшније од прута; качавенда форева!

Добра треба, рибетина.

Malosutra odlazak. Puka mašta i nada u trenucima nervoze, kad onako mrtav umoran zaviri u kuhinju, a ručak još nije gotov. Tad ga zavičaj pozove na kratko, pa kroz bes i viku ispoljava želju da se vrati u đedovinu, da se spakuje i da ostavi sve, bez poslednjeg pozdrava, jer u gradu je sivilo. I sve to da se više ne bi nervirao zbog tebe pajsera i ocena tvojih, zbog toga što mu je ćerka morala naći baš najgoreg za dečka, da sam sebi kuva najbolju kafu. Pa tu je onda i vlast jebena, kradu upičkumaterinu ko će struju da plaća? Kad se bolje zapita, šta će mu uopšte struja? A sve je to mašta, što? Zato što opet zna da je on gazda kuće, i da jebote mora da vodi računa o svima vama bogaljima, da plaća račune i crnči da ti kupi patike. Zato i jeste ćale. Hoće, al nikad ne odlazi.

Домаћин нејебач.

Да ли дати тренутак, тадашња ситуација , да ли филм, проза, поезија, особа, да ли адађо у ге молу, или пак губитак... натера на горепоменути подвиг - дубоко преиспитивање себе, своје душе и колико је заиста има. Колико љубави она носи, а колико мржње. Колико сте способни да разумете, да прихватите, да цените, да учините, помогнете...
Дело које вас не оставља и не чини равнодушним као што је уживање у слатком, већ напротив. чини бољим. Дело које вам помаже да се попнете степеницу више до циља да постанете човек, дело којим ће те једног тренутка присвојити велико Ч у речи човек при спомену вашег имена.
Безброј грехова малих или великих прођу кроз главу у секунди, а затим дође жал па се буди нека истинска жеља за побољшањем, учвршћивањем, напретку, што је и циљ преиспитивања. А оно сустигне свакога, пре или касније.

Посебна сорта лењиваца која овим штеком заправо жели да им кључ буде што ближи брави и да што једноставније уђу у своју палату, за шта је једно сагуњање сасвим довољно... а некад и превише... И да нам је сад друга Тита, они вероватно не би ни закључавали, или би у вр главе држали кључ са спољне стране кваке(што и сад чине кад пођу да радње, јер су лопова поситоветили са собом, те би вероватно опсовао домаћина и окренуо се кад би видео кључ у закључаној брави). Гест којим лише себе ношења кључа, сталне провере џепа и додатне нервозе која је прати.
Једна од буржујских породица којима лакше пада да искеширају телевизор који би се украо, него да сакрију кључ на боље место које није толико провидно и знано свима склоним методи лева рука десни џеп.
Пандан и тотални контраст људима који двапут закључавају браву, људи безобзирни, људи који све схватају и примају олако, све док их једног дана јад не натера да они постану ти који ће двапут окренути мртви кључ...

па зар је толико тешко, или је пак боље кад дође из дупета у главу?

Бабин ортак водоисналатер. Електричар. Шурач свиња. Зидар. Фарбар. Изврсни познавалац сваког заната, једномречју Мађар. Мастхев мајстор за све и свашта у сваком насеља. Те кад год се у кући нешто сјебе, Шањика ће се појавити као Мистер Масл, само сутрадан ујутру и неће коштати 200 кинти.

Он не ради за новац. Он је риђи волонтер. Његов рад платиће се ракијом и кафом, јербо ће закамповати у кући после извршеног посла бар сат времена. Он је још увек остао у времену плаћања - ти мени поправи ауто, ја ћу теби кило брашна, штоно би се рекло - олфешн.

Модрозелена пљувачка. Пљуца пуна бактерицидних супстанци са способношћу јо-јо ефекта - да се пружа до земље а потом враћа у уста, и тако у круг. Такозвани ванземаљац.

Производ пљувачних жлезда у виду густог течног агрегатног стања добијеног из петних жила за које је било потребно напрезање у стилу избацивања тврдог внуга након конзумације тврде, слане и покварене шунке. Дакле нешто на конту просечне руске тенисерке пред крај меча. АААААХ!

Такође и оружје духовног бола и патње, након што провалиш да ти је јебена комшиница звекнула шљацу у кафу и тиме ти се осветила што си се похвалио свима са шљаке да си је карао... Толико гадна смеша да би у случају блоуџаба и пљувања шљаце по кити у рандом њави изазвала нагло прекидање ерекције и потребу за повраћањем код гледалаца, док би порно глумац потом кадар.

Тајно. Страшно. Мрачно. Невидљиво. Непревазиђено језиво од чега те обузима страх, потом језа, а на крају пролив, сузе и један нечујан а у исто време гласан крик у глави ''упомоооћ!''.

Тај неки страх ничим изазван, или пак изазван америчким римејцима јапанских хорора, што би могао да те обузме у ноћи. кад си сам... али неће, узећеш такси, ил ће те испратити неко.

Хиљаду грозних помисли, баш кад пролазиш поред парка. Хиљаду грозних звукова, баш кад пролазиш кроз мркли мрак... окренуо си се... Јеботе! бабе вечито говоре да не ваља освратати се после дванаест ако чујеш нешто иза себе... настављаш... Псујеш електричаре - па зар ни једна светиљка да не ради. Нема везе, близу си... или пак не... Шта је оно тамо? Нешто црно стоји... или је то само посечено стабло?

Превише је тихо... срце лупа брже, корак је дужи, тензија се повећава...

Ах, напокон си прошао и ово. није било ништа, срећа! Не, не сад ова улица! Ту су трауме још од бомбардовања, па почну сирене, ти не знаш куд ћеш... Чује се мјаук... сад су нашле да се паре, мртви језиви мјаук... Да ипак мало потрчим? Да потрчим! ААААААААААААААА, неко је иза! Кућа је тако близу, трчи, трчи! АААА, капија, светло, ходник, СПАС!

Култна реченица из серије ''вратиће се роде'' коју говори управо конзервативни сељак Рака, и ово ''конзервативни'' , уопште није случајно, већ са поруком о томе какви су београђани, (с намером малим словом, јер поштовање треба да се заслужи), односно о прогресивној урбаности у поменутом граду, због које српство и традиција умире. А нарочито језик, јер нам из толико урбане средине долазе изрази попут ''шатро, тебра, торима'' и остали кул-да-куље-не-може-бити појмови. Једномречју, град из којег нам долази шљам попут Сање Маринковић, сплавара, сплаварки, Салета пепељаре Поповића, и њима сличне екипе.

И не само то, у реченици се примети издвајање београђана од осталих људи, које није случајно, већ управо због саме потребе грађана Београда да себе уздижу у небеса, и да својим его триповима буду увек на првом месту.

Веома карактеристично за све код нас, од хотела, преко риба, па све до аутомобила; дакле, стања ума нације приказано кроз један од гестова да је ентеријер обрнуто пропрционалан екстеријеру, односно да спољашњост увек буде развијенија и до 5 пута више него унутрашњост, да је надмаши невероватном разликом.

Почев од 4 звездице закачене на зид хотела, тако да је то прво што ће путник угледати. Па ту су мермерни стубови, па кад се уђе у хол ту су и купљене дипломе хвале по кухињу, ту је лепо исцртан паркинг. Ту је и елоквентни рецепционар, одевен по прописима, научен, те сваком прича исту причу, и док сте ви већ поверовали свему томе, спремни сте да пренесете кофере степеницама до трећег спрата, где вам се налази соба...

А нећете се сетити Нађе, која подсећа на тај хотел, нећете се сетити како је била божанствено обучена то вече - те минић, те шминка, те пола сисе вири. Па ту су и оцртане танге. Ма све, све је ту, - изазивала је ерекцију и код матораца што им се последњи пут дигао пре 5 година. Па си је извукао из клуба, био је снег, дао си јој свој капут, затим је пчела прстом да шара по прозору твог аудија, и онда си сконтао да уствари Нађа меша ћирилицу и латиницу, и да потпус уствари изгледа - ''Naђа''...

Почетничко значење овог израза међу урбаним човечуљцима користио се за ситуацију у којој је све на свом месту - начи,они, без бриге, чука куца не прескаче. Тотална кулијана од ситуације.

И док се израз тако ширио, временом је напредовао те се сад може користити у свакој реченици, не би ли говорник испао куљи, смиренији и опуштенији лик, јер то је оно што се цени данас!

Како међу старијим народом кружи прича да су спортисти културни, паметни, лепо васпитани - углавном, момци за пример - стога се од њих очекује поштовање према старијима (помоћи маторој баби да пређе улицу, сагнути се ако јој испадне новчаник и вратити јој, а не побећи, добровољно се јавити да јој пренесете тешке кесе из радње, итд...) те се сваки од ових гестова може окаратерисати као спорцки.

Курац од савета, рамена за плакање и утехе, у само пар речи. Курчина од доброг увета. Како су свакоме своје бриге најгоре, штоно би се реклo "да је небо хартија, да су сва мора мастило, и сви људи писари, јаде моје не бих ти могао описати", исто је тако сасвим нормално слушати саговорника не пажљивије него што се слуша техно мјуза. А по завршетку његовог монолога, пљунути по његовим шатро проблемима, и почети са својим.

И у томе је узајамна корист овог разговора - олакшати душу.

Остати доследан ономе чега сте се држали подуже време, односно неизневерити стечену публику! Дакле, ако си почео зашавши у дубину, онда и настави. Док би у супротном зарадио етикету малог сисавца.

Скуп десетак ризли пресавијених на пола уздуж, па онда још једном на пола препреко, а затим стављене у мобилни, уз батерију.

Златни штек. Један од елемената прве помоћи дувача. Стога што су ОЦБ и кутијица превелике за џеп, ово је неки спас те мукотрпне ношње кад су већ при крају.

Потреба којом режија холивудске продукције изражава унутрашње стање актера, који није могао да се покаже нарацијом, гестикулацијом или пак нечим трећим, већ само, и само причањем у огледало.
Чин којим глумац покушава да се сабере, и докаже себи да није пичка, односно да поради на пројкету ''подизање самопоуздање''. Док ова појава код гледаоца (наравно, гледалац мора бити тешки ловтард, јер зна се ко готиви Бен Афлека, Роберта Патисона и остале ''шармирам фризуром'' актере) изазива смех и потребу да се филм стрпа у категорију црначке комедије, иако је романтична драма, режисер сматра да је коначно нашао излаз из кафкијанске ситуације.

Особина која следи након дужег, добровољног не бивања код куће, са својима, у селу, вароши, крају... Тужна слика тренутне ситуације оног који се вратио, где и поред покушаја да се поистовети са другима из своје околине облачући старо одело, налик њиховом, узимајући речник налик њиховом, наилази само на исмевање, неразумевање, и непоштовање. Док је некада био провераван где је (?), куда ће (?!) и када се враћа (?) сада је то заменио дочек ближњих у кревету, у тишини и мраку, не зато што си сада ''одрастао'' јер си проживео коју годину сам, већ зато што си по њиховом - отуђен. А кад покуша да се укључи некадашњим пријатељима у разговор, једна половима се намршти у тишини, док друга знатно промети тон и боју гласа која уствари говори ''шта ћеш нам ти овде? Туђиче...'' те он опет наилази на исто - подсмех.. Па се врати кући сломљен, и измишља лажне изговоре за сва дела која су у његовом животу релативно нова, или их пак одбаци, јер матори је конзрвативан, и нема смисао за гледање даље од свог носа.

Контра аргумент на прозивке лика који се у свом том вређању, аргументовању, и свој тој жељи да понизи, и из расправе изађе као победник, изгубио и испао смешан. Јер што је превише речи за неписменог скупљача с. сировина, превише је, тако да је након скретања са пута ставио себе на позицију необразованог, дебелог месара.

судећи по маркетингу теве канала за тупоумне, који су још увек у седамдесетим где свако сваког искрено лиже буљу, дуго ишчекивано расположење које те испуњава као риба што са ужитком дозволи прскање фаце.

но, у речник и расположење друштва данашњице, празнично стање из раклама преводи се и одликује прекокурчевим осмехом, гнушањем прасетине као пасуља који је на делу већ пети дан, мрским јутарњим устајањем на десну ногу што ти цео дан учини говњавим и једино чему се свако искрено радује јесте печење, и кеш што добије као полазник.

три главна момента која празнично расположење учине таквим какво јесте - јебени кез штакора са улице који ти честитају све од нове године па до православне немарећи што си мађарштина, дани када је ''све најбоље'' постало ново куртоатоазно ''где си, шта има'' и празничне цене таксиста чији таксиметар сада мери дупло него обично.

чак је и ђовак у одличној форми, кажу медији.