dakle STOP zaplašivanju dece lejm pretnjama poput ''zvaću miliciju'' ili nekim metlojahačicama, u cilju njihovog obrazovanja, kad kačavenda zauzima jedno mračno mesto njihovog uma, i efekat je uuuuh postignut.
Strašnije od pruta; kačavenda foreva!
:tura prst u utičnicu:
- alooooo, alooooooo, pi , ne to!
- eheeeeeeeeeeheeee :nastavlja:
-MA POSLAĆU JA TEBE KOD KAČAVANTE!!1
- :kmeeeeeeeeeeeeeeeee:
Dobra treba, ribetina.
jes dobra mala trebinja je jebo bi je i u dupe i normalno. A i u dupe bi je jebo isto
Malosutra odlazak. Puka mašta i nada u trenucima nervoze, kad onako mrtav umoran zaviri u kuhinju, a ručak još nije gotov. Tad ga zavičaj pozove na kratko, pa kroz bes i viku ispoljava želju da se vrati u đedovinu, da se spakuje i da ostavi sve, bez poslednjeg pozdrava, jer u gradu je sivilo. I sve to da se više ne bi nervirao zbog tebe pajsera i ocena tvojih, zbog toga što mu je ćerka morala naći baš najgoreg za dečka, da sam sebi kuva najbolju kafu. Pa tu je onda i vlast jebena, kradu upičkumaterinu ko će struju da plaća? Kad se bolje zapita, šta će mu uopšte struja? A sve je to mašta, što? Zato što opet zna da je on gazda kuće, i da jebote mora da vodi računa o svima vama bogaljima, da plaća račune i crnči da ti kupi patike. Zato i jeste ćale. Hoće, al nikad ne odlazi.
Domaćin nejebač.
Da li dati trenutak, tadašnja situacija , da li film, proza, poezija, osoba, da li adađo u ge molu, ili pak gubitak... natera na gorepomenuti podvig - duboko preispitivanje sebe, svoje duše i koliko je zaista ima. Koliko ljubavi ona nosi, a koliko mržnje. Koliko ste sposobni da razumete, da prihvatite, da cenite, da učinite, pomognete...
Delo koje vas ne ostavlja i ne čini ravnodušnim kao što je uživanje u slatkom, već naprotiv. čini boljim. Delo koje vam pomaže da se popnete stepenicu više do cilja da postanete čovek, delo kojim će te jednog trenutka prisvojiti veliko Č u reči čovek pri spomenu vašeg imena.
Bezbroj grehova malih ili velikih prođu kroz glavu u sekundi, a zatim dođe žal pa se budi neka istinska želja za poboljšanjem, učvršćivanjem, napretku, što je i cilj preispitivanja. A ono sustigne svakoga, pre ili kasnije.
Posebna sorta lenjivaca koja ovim štekom zapravo želi da im ključ bude što bliži bravi i da što jednostavnije uđu u svoju palatu, za šta je jedno sagunjanje sasvim dovoljno... a nekad i previše... I da nam je sad druga Tita, oni verovatno ne bi ni zaključavali, ili bi u vr glave držali ključ sa spoljne strane kvake(što i sad čine kad pođu da radnje, jer su lopova positovetili sa sobom, te bi verovatno opsovao domaćina i okrenuo se kad bi video ključ u zaključanoj bravi). Gest kojim liše sebe nošenja ključa, stalne provere džepa i dodatne nervoze koja je prati.
Jedna od buržujskih porodica kojima lakše pada da iskeširaju televizor koji bi se ukrao, nego da sakriju ključ na bolje mesto koje nije toliko providno i znano svima sklonim metodi leva ruka desni džep.
Pandan i totalni kontrast ljudima koji dvaput zaključavaju bravu, ljudi bezobzirni, ljudi koji sve shvataju i primaju olako, sve dok ih jednog dana jad ne natera da oni postanu ti koji će dvaput okrenuti mrtvi ključ...
pa zar je toliko teško, ili je pak bolje kad dođe iz dupeta u glavu?
:telefonski poziv:
- E Baćuška, idem ja u grad, ključ će biti tamo.
- Ma nemoj zaključavati, idi ti, eto mene za petnaest minuta.
Babin ortak vodoisnalater. Električar. Šurač svinja. Zidar. Farbar. Izvrsni poznavalac svakog zanata, jednomrečju Mađar. Masthev majstor za sve i svašta u svakom naselja. Te kad god se u kući nešto sjebe, Šanjika će se pojaviti kao Mister Masl, samo sutradan ujutru i neće koštati 200 kinti.
On ne radi za novac. On je riđi volonter. Njegov rad platiće se rakijom i kafom, jerbo će zakampovati u kući posle izvršenog posla bar sat vremena. On je još uvek ostao u vremenu plaćanja - ti meni popravi auto, ja ću tebi kilo brašna, štono bi se reklo - olfešn.
- Baba, je l to rikno bojler u kujni?
- Jeste sinko, zvala baba Šanjiku, doće ujutru.
Modrozelena pljuvačka. Pljuca puna baktericidnih supstanci sa sposobnošću jo-jo efekta - da se pruža do zemlje a potom vraća u usta, i tako u krug. Takozvani vanzemaljac.
Proizvod pljuvačnih žlezda u vidu gustog tečnog agregatnog stanja dobijenog iz petnih žila za koje je bilo potrebno naprezanje u stilu izbacivanja tvrdog vnuga nakon konzumacije tvrde, slane i pokvarene šunke. Dakle nešto na kontu prosečne ruske teniserke pred kraj meča. AAAAAH!
Takođe i oružje duhovnog bola i patnje, nakon što provališ da ti je jebena komšinica zveknula šljacu u kafu i time ti se osvetila što si se pohvalio svima sa šljake da si je karao... Toliko gadna smeša da bi u slučaju bloudžaba i pljuvanja šljace po kiti u random njavi izazvala naglo prekidanje erekcije i potrebu za povraćanjem kod gledalaca, dok bi porno glumac potom kadar.
- Puši kurac!
- E mojne da te pljune, a ti dobro znaš kakva je moja šljaca.
Tajno. Strašno. Mračno. Nevidljivo. Neprevaziđeno jezivo od čega te obuzima strah, potom jeza, a na kraju proliv, suze i jedan nečujan a u isto vreme glasan krik u glavi ''upomoooć!''.
Taj neki strah ničim izazvan, ili pak izazvan američkim rimejcima japanskih horora, što bi mogao da te obuzme u noći. kad si sam... ali neće, uzećeš taksi, il će te ispratiti neko.
Hiljadu groznih pomisli, baš kad prolaziš pored parka. Hiljadu groznih zvukova, baš kad prolaziš kroz mrkli mrak... okrenuo si se... Jebote! babe večito govore da ne valja osvratati se posle dvanaest ako čuješ nešto iza sebe... nastavljaš... Psuješ električare - pa zar ni jedna svetiljka da ne radi. Nema veze, blizu si... ili pak ne... Šta je ono tamo? Nešto crno stoji... ili je to samo posečeno stablo?
Previše je tiho... srce lupa brže, korak je duži, tenzija se povećava...
Ah, napokon si prošao i ovo. nije bilo ništa, sreća! Ne, ne sad ova ulica! Tu su traume još od bombardovanja, pa počnu sirene, ti ne znaš kud ćeš... Čuje se mjauk... sad su našle da se pare, mrtvi jezivi mjauk... Da ipak malo potrčim? Da potrčim! AAAAAAAAAAAAAAA, neko je iza! Kuća je tako blizu, trči, trči! AAAA, kapija, svetlo, hodnik, SPAS!
- Ideš kroz park?
- Beži, da me napadne nešto. Polako ću ja, cestom.
Kultna rečenica iz serije ''vratiće se rode'' koju govori upravo konzervativni seljak Raka, i ovo ''konzervativni'' , uopšte nije slučajno, već sa porukom o tome kakvi su beograđani, (s namerom malim slovom, jer poštovanje treba da se zasluži), odnosno o progresivnoj urbanosti u pomenutom gradu, zbog koje srpstvo i tradicija umire. A naročito jezik, jer nam iz toliko urbane sredine dolaze izrazi poput ''šatro, tebra, torima'' i ostali kul-da-kulje-ne-može-biti pojmovi. Jednomrečju, grad iz kojeg nam dolazi šljam poput Sanje Marinković, splavara, splavarki, Saleta pepeljare Popovića, i njima slične ekipe.
I ne samo to, u rečenici se primeti izdvajanje beograđana od ostalih ljudi, koje nije slučajno, već upravo zbog same potrebe građana Beograda da sebe uzdižu u nebesa, i da svojim ego tripovima budu uvek na prvom mestu.
- Gospodine, zašto ste za ocepljenje Vojvodine?
- Deder da ti kažem, zato što, znaš, svi ovi naši prozivodi, žito, kuruz, mleko, sve tamo ide a mi ovde nemamo za leba! Za leba bre ženo, ti me pitaš što!
Veoma karakteristično za sve kod nas, od hotela, preko riba, pa sve do automobila; dakle, stanja uma nacije prikazano kroz jedan od gestova da je enterijer obrnuto proprcionalan eksterijeru, odnosno da spoljašnjost uvek bude razvijenija i do 5 puta više nego unutrašnjost, da je nadmaši neverovatnom razlikom.
Počev od 4 zvezdice zakačene na zid hotela, tako da je to prvo što će putnik ugledati. Pa tu su mermerni stubovi, pa kad se uđe u hol tu su i kupljene diplome hvale po kuhinju, tu je lepo iscrtan parking. Tu je i elokventni recepcionar, odeven po propisima, naučen, te svakom priča istu priču, i dok ste vi već poverovali svemu tome, spremni ste da prenesete kofere stepenicama do trećeg sprata, gde vam se nalazi soba...
A nećete se setiti Nađe, koja podseća na taj hotel, nećete se setiti kako je bila božanstveno obučena to veče - te minić, te šminka, te pola sise viri. Pa tu su i ocrtane tange. Ma sve, sve je tu, - izazivala je erekciju i kod matoraca što im se poslednji put digao pre 5 godina. Pa si je izvukao iz kluba, bio je sneg, dao si joj svoj kaput, zatim je pčela prstom da šara po prozoru tvog audija, i onda si skontao da ustvari Nađa meša ćirilicu i latinicu, i da potpus ustvari izgleda - ''Nađa''...
I najzad, gospodin je stigao do svoje sobe. Razmestio se, i počeo da razlega. Pogled kroz prozor zaustavlja paučina, i ako bude masturbirao - mora biti tih, jer tu su vrata sakrivena iza ormana koja vode do susedne sobe. Ipak neće drkati... Legao je, počela je kiša.. Posle prvog sata spavanja, probudila ga je kapljica vode pala sa zida na njegovo čelo. Da, prokišnjava...
- Hm, da pozovem poslugu, da spreme krevet u slobodnoj sobi, i ovako sam planirao da spavam bar do dvanaesti, ne žurim...
Uzima telefom, okreće broj recepcije, ali zvuka nema.. Da, telefon ne radi..
- Pa pička mu... AAAAAAA, koji kurac, jebena bubašvaba, Štaaaaaaaa?! U kurac... Večeras nema spavanja, izlazim prvom prilikom... A tako je lepo izgledao...
Početničko značenje ovog izraza među urbanim čovečuljcima koristio se za situaciju u kojoj je sve na svom mestu - nači,oni, bez brige, čuka kuca ne preskače. Totalna kulijana od situacije.
I dok se izraz tako širio, vremenom je napredovao te se sad može koristiti u svakoj rečenici, ne bi li govornik ispao kulji, smireniji i opušteniji lik, jer to je ono što se ceni danas!
Bili mi brate u Begeu, ono, sve u fulu razumeš, Cveks se nešto bacakao ko degen, i zastavi nas murijija, ono, sve u fulu, razumeš?
- Eee ste bili u Meku, sve u fulu?