Dodjes kući iz škole, upeklo sunce 400 stepeni napolju. Znojav si, u bojleru voda ladna, sudopera opet puna. Dovatiš prokletu sudoperu i ribaj ono sudje što se upeklo, jebo mu mater kog sam vraga morao da jedem zasladjen pirinač za večeru. Ladna voda lipti iz česme u sudoperu, ne možeš da oribaš tanjir sa žicom koja smrdi na crkle mačiće. Bojler se u približno isto vreme pregrejava, jer si zaboravio da isključiš česmu dok si ribao tanjire. Odlaziš u sobu da upališ komp, možda ti na fejsu duša malo mine. Kolko si ga upalio ni dve minute nije prošlo,poče smrdi opet nešto na paljenu plastiku.Kad ono crko ventilator na odvaljenoj četvorci staroj 12 godina. Odeš u letnju kuhinju gde držis piliće, otvaraš vrata i padaš unazad od smrada koji te je opalio kao prokletom bejzbol palicom. Zadržiš dah na 2 minute, kolko da im daš vodu i hranu,i beži u kurac. Misliš se kad će dodje pomoć da napraviš taj prokleti kokošinjac, mali tvorovi više nisu mali. Pališ TV i puštaš Sašu Popovića, mrziš ga al jebi ga više ni ne mariš, napravio si mesta na krevetu koji još od jutros nije namešten i kuneš boga zbog takvog života. Al ima sreće valjda i tamo negde, mada joj mater jebeš zaobilazi te kao kiša Niš. I sediš na tom odvaljenom kauču, više te nije briga ni za smrad pilića ni za punu sudoperu, komp crko ko mu jebe mater, bleneš u TV u nadi ćeš da oblentaviš ko pola Srbije na Pinku, al jebi ga opet kažem nisi te sreće, ni ludilo da te uvati neće. Izadješ napolje da uvatiš malo svežeg vazduha, kad ono evo ti ga cvrcko klanica na 500 metara od tebe, opet prave neka sranja da zamirišu selendru. Oćes da prsneš al ono se neda, u tebi vulkan eruptira a na licu mišić da se pomeri neće. Ne znaš de ćeš više puko ti film, vataš džadu pravac do ciganske male, da pitaš za posao, od smrada koj si svaki dan trpeo pa si se i naviko, ae malo da unovčiš svoje muke. Odlaziš ne primetivši da se kanalizacija izlila, al i da si primetio nije te briga, neka smrdi malo drugima, što samo tebi.