Dinamika u prepričavanju
Koristi se da priča ne bi bila baš tolko "obična", smorena, nego da bi izgledala bolje i interesantnije. Kada se tako govori, priča ide u detalje, da bi se dobro opisala i bilo još zabavnije za slušati. Nekad se ipak pretera i pa počne spika da liči na propisno kenjanje.
- E pa đes brate, sto godina. Čujem bili ste sa nekom dečurlijom, napili se, šta bilo?
- Ma blejali kod Džerija i došla ta dječica, mi se upoznali, Tarzan doneo neko jako pićence, oni se napili, počeli praviti sranja, otišli, mi nastavili svoje. Kraj.
- E pa đes brate, sto godina. Čujem bili ste sa nekom dečurlijom, napili se, šta bilo?
- Bistvovali mi kod Džeronima, došli neki klinci mlađahni, mi kao: "Šta, kurac?!" :širi ruke, pravi iznenađenu facu: Oni vamo tamo, mi tamo vamo. Skontamo se mi, popijemo koju. Tarzan donese radžu, ja izneverova, u stilu: "Aukuracpičkumaterinu kolko dobra". Klinje se olešile, teli da skrnave grobove, ja: "Beži, kurac, jebo te, kurac, divi mumije, de ćete to da trsite!" Znači haos. A što se jedan naroljao, kraj, gotovo nema više! :pomahnitalo maše rukama: Odvezla ga hitna na ispiranje. Posle oni zdravo zdravo, mi ćao ćao. Oni ošli, ja: "Sad žuraja činje"...
Komentari
To se u mom selu zove patišpanj. Ali +, nisam taki čoek.
Dobar primer. Napravio si ga zanimljivim metodom opisanim u defki što je i bio cilj +