Jevgenij Pavlov Kukuškin (dobar brat) je mlad i neiskusan student, idealista koji podržava prosvetiteljske ideje novoga filozofskog talasa. Njegov brat Mihail (zao brat) je kockar i raspikuća koji podržava cara i feudalni sistem jer mu paše da mu seljaci titraju jajca. Oni se spore oko svojih uverenja s povremenim ubacivanjima Aljone Ivanovne (zabrinuta keva) koja brine jer joj se, očito, sinovi svadjaju, a sve to sa strane gleda priglupa i lepuškasta Sofija Makarova (nevina i guskasta Jevgenijeva verenica). Kad Jevgenij Mihaila nazove nazadnim ljakseom, a Mihail Jevgeniju uzvrati da je plačipička i licemer, Jevgenij uplakan pohita svome prijatelju Viktoru Averčenku (ćutljiv filozof) i pita ga da li je licemer na šta ćutljivi Viktor samo mudro ćuti. Jevgenij to protumači kao odobravanje i ode na front da se solidariše sa ruskom sirotinjom, a za to vreme, Mihail na finjaka obradjuje Sofiju Makarovu i kaže joj da je siroti Jevgenij poginuo u ratu. Tu na scenu ulazi Leonida Čapugina (droljasta i razularena udovica), Sofijina keva koja misli da je bogati Mihail bolja prilika za njenu ćerku od pičkastog studenta i nagovara Sofiju da se uda za njega. Jevgenij pada u zarobljeništvo kirgiskih trgovaca švarglom (švargla) i piše Sofiji duga, ljubavna pisma sa dosadnim opisima prirode i negostoljubivih kirgiskih domaćina, na koje ona ne odgovara jer ima poteškoća sa čitanjem. Sofija i Mihail se venčaju, al ona još pati za Jevgenijem koji se vraća iz rata žedan osvete. Jevgenij i Mihail se izazovu na dvoboj i tu se pokolju međusobno. Aljona Ivanovna plače, Sofija Makarova pokušava da se seti za kojeg se od njih dvojice udala, a Leonida Čapugina šmekuje Viktora Averčenka koji ćuti.