Ti nisi kao drugi
Nisi poslednji, a sigurno joj nisi prvi. Ona to zna, ali ne bi bila žensko da svojoj kratkometražnoj jebačini ne pokuša da da epsku širinu i filmsku dubinu ljubića B produkcije. Možda vaša veza neće biti duga i značajna, ali ona zna da se pička ne sme davati uzalud i da se davanje iste mora opravdati pred metaforičkim selom koje zaviruje u njeno dvorište. Samo kurve se daju za budzašto, ona daje jer je romantična i spontana. A spontana kakva je, upinjaće se iz guzice da potre beznačajnost vaše veze isticanjem tvoje posebnosti, sudbine koja vam je isprepletala puteve, marsa koji se sinhronizovao u konjugaciji sa venerom. Možda nisi jedini koji ju je jebao u dupe, ali jedini si koji joj je kupio kineskog mecu na vašaru u Šapcu. Možda joj je Mare svršio po nosu, ali ti si joj napravio cedevitu kad je bila bolesna. I popravio si joj veš mašinu, onu na kojoj joj je Mirko raširio pičku za dva broja.
-Milane, ti si jedini koji...
-Ne seri.
Carina
Sleng za one autobuske stanice na kojima kontrolori redovno zaustavljaju autobuse i pregledaju karte putnicima.
-Gde si, brate, počela tekma???
-Djitlerovci me navatali na onoj carini ispred Brankovog mosta, morao sam da pešačim do Ušća.
Kucanje na vrata
U neverbalnoj komunikaciji, sleng za "Ulazim za 0,03 sekunde" i "Ko te jebe što ne nosiš gaće lepo sam kucao".
-...i to je cela kolekcija pokemona koju imam.
-I tako.
-I tako.
-Hoćeš da se jebemo, Ivane?
-Ajde, Majo!
:kuc kuc:
-Jao sine zar vam nije tako hladno mi smo u moje vreme nosili gaće dole zdravo Majo dušo oćeš sokkafu, teta Vesna napravila šampitu prste da poližeš gle prozor otvoren RADOJE MRCINO popravi ovaj prozor što landara ubi decu promaja!
Ponovljeno suđenje
Ono kad prosudiš da ne bi jebao neku ribu, ali onda čuješ da se loži na tebe i shvatiš da i nije toliko loša.
Pika
Konzumiranje stvari koje prvobitno nisu predvidjene za jelo, poput dugmadi, klikera, maltera, veštačkog voća, listova majčinog fikusa i kreme profesora Milojevića. Poremećaj ishrane koji se uglavnom javlja kod dece. I studenata.
Priznavanje problema sledi kada otvoriš frižider, nadješ tartar-sos, gnjecav paradajz i zalutao komadić petit beurre keksa i pomisliš da ćeš biti sit do ručka u menzi:
-Gospode, ja sam bolestan!
Blatantan
Lik koji se rado valja u blatu i još uživa u svojoj prljavštini. Blaćenje sa strane nije nužno jer se već uvežbao u kaljanju svoga imena. Budala.
:negde u centru Atine, peti vek pre nove ere, bekstejdž dramskog takmičenja posvećenog bogu Dioniziju:
-Poštovanje, čika Eshile, smem li da kažem koja mi je čast što sam dobio priliku da vas...
-De si mali crnjo čuknem te u glavu! Hehe.
-Nego, hteo sam vam reći da mi je čast da sam učestvovao u istom takmičenju sa vama i da...
-Kako se ti ono beše zoveš, klinac?
-Sofokle.
-Na kurac te nabijem, samo kaži dokle! Hehehe.
-Hah, da, vrlo zanimljiva igra reči. Kao što rekoh, čast mi je da sam...
-Nego, jel jebeš ti šta, rođače, sušiš se ko Menelajev kurac pred Trojom.
-Ovaj...Otac mi je ugovorio brak sa Ifigenijom od Pelejića. Treba da zakažemo termin u hramu. Znate, ona takođe ceni vaš umetnički opus i tražila mi je vaš otisak u glini...
-Zajebi to, vodi te čika Eshil da pojebeš nešto. Javio mi Aristofan da je stigao novi kontigent Tračanki u Tri satira, kažu da ona mala Ismena radi triple anal dok muze kozu zubima! Samo tri drahme za pola sata sa kozom, ej!
-...jer vas veoma ceni. Izvinite me, moram da idem, zaboravio sam da isključim kvarcnu lampu.
Kurobecanje
Posledica premalo kurobacanja.
Kočoperno, nekanalisano i često besmisleno bunjenje protiv svega i svja.
-...a za slobe lebac bio dva, ej, dva i po dinara, a ja sad treba da ćutim i trpim, e, pa neću bre! Moj pradeda je dvajes dana srkao repu u podrumu da bi preživeo pod Nemcima, jel ja sad treba korenje da muzem, pička li vam materina! Gori ste od nacista, majke vam kapitalističke! Vlast radničkoj klasi! Revolucija!
-Sine, ne jedi govna i idi jebi nešto.
-Dobro, baba, jel' imaš možda trista dinara, blam me da idem praznih džepova u grad?
-Ima, dupe babino, ostaviće baba na natkazni.
Kamenica gluposti
Изјава којом покушаваш да разбијеш непријатну тишину, али толико суманута и самоиспаљујућа да њоме постижеш још гори ефекат, стварајући још већу тишину налик муку која остане после разбијања стакла.
Седите у парку и довршавате другу флашу пива. Слушаш га како се с кумом испеглао под шатром на свадби ортака из Мерошине. Мерошина, мислиш у себи и смејеш се наглас, готово сигурна да ћеш му дати пичке. Али онда твој смех утихне и настаје тишина. Обоје ћутите. Знаш да је ред на тебе да узвратиш неком подједнако симпатичном и благо трансферичном причом о своме пијанству, али јебига, пијана си, мисли су ти троме и језик ти је незграпан, не можеш наћи праву реч, нити праву мисао. Пребираш по сећањима, али чини ти се да ти је глава потпуна празна и испијена, после два литра пива се не можеш сетити ни кевиног имена, камоли водити смислен разговор. Хвата те паника. Он се нервозно осмехује. Срање, мислиш у себи, и он је приметио тишину. Обоје сте напети, осећаш притисак да кажеш нешто, исте секунде. Сети се нечега, Ана, било чега. Реци нешто. Одмах. Сад.
-Ја и ортакиња смо гурале краставце у пичку кад смо се напиле.
.
.
.
.
-Киселе или обичне?
Obećana zemlja
Hektari i ari oranica u nekom pičkovcu koji ti baba i deda obećavaju ostaviti kad umru. Pretpostavka je da će pičkovačka brda i doline tebi biti dovoljna kompenzacija za stan na Novom Beogradu koju su ostavili tvom starijem bratu i vikendicu na Avali koju je zgrnula tvoja sestra.
-Deset ari u venčanima, petnes' u maglovcu i dvajes' u Rogači.
S koliko si ih delila bojice?
Pitanje posle kojeg pucaju i najsnažnije veze u predškolskom.
Vaspitačica ga budi posle dvosatne dremke. On se oblači, gledajući kako Jovana sedi na tepihu i crta kuću. Navlači patofne i seća se sa ponosom kako joj je istoga jutra pozajmio baš tu ljubičastu bojicu. Rekla mu je da nikad nije videla bojicu takve boje. Njegovoj sreći nije bilo kraja. Ali onda...Ona spušta njegovu bojicu i uzima drugu da oboji nebo. Oseća probadanje u srcu, noge mu drhte i dah posustaje. Ne, to nije uopšte njegova ljubičasta bojica. To je neka jarko žuta. Prepoznao bi taj izgriženi vrh svugda, to je bojica onog krezubog Lazara što prdi kad jedu pitu od krompira. Krv mu vri i u glavi mu se vrti, ali ipak ustaje iz svog kreveta i nezaustavljivim korakom maršira ka Jovani. Uzima bojicu pred njenim zapanjenim pogledom i dostojanstveno se okreće na peti, marširajući ka uglu gde će se sasvim sam, ali očuvanog ponosa, igrati sa svojim bojicama.