- Браћо, што сам развалио Тањицу Нимфу пре неко вече, мислим да је завршила на ортопедији!
- Ајде, Нешко, не ложи нас, сви знају да си предао папире за инвалидску због свог удног хендикепа.
- Ма слушајте шта буде. Гуслам ја, гуслам, кад она као: ''Можда је ред да баталиш прстенац и ставиш ми га''. И ја ту попиздим, окренем је згуза и питам да ли је спремна... *:пали цигару:*
- И? И?!!!
- Стегнем песницу и запевам:
*''Уз маршала Тита, јуначкога сина нас неће ни пакао смест,
Ми дижемо чело и крочимо смело и* ***ЧВРСТО СТИСКАМО ПЕЕЕСТ!***''. До лакта!
----------------------------------------------------------------------------------------------
- Јао, Тањице, синоћ сам имала сеансу са Нешком Дрвојебом.
- Кењаш? Добро, ти си уска, бар тебе није тешко задовољити.
- 'Наш како, лепо ради предигру, успалио ме к'о четник сламу, ал' кад ми га ставио, па етикета на џемперу јаче боцка, тачно сам пребацила на аутопилота и гледала слике шустиклица из ''Кукичања''. Не осећаш ништа, јеботе!
- Вала да знаш, сав је килав. А и оне ручице, к'о у анорексичара...