Саљ да се разумемо, немоте ме посе оптужеват и јурит по ћаршији ка да сам ја нешто рекнуо, аљ ове наше ћоре оде у Пазар имају много тежак живот. Ех, невоља хим је вала. Прво морају баба да убеде да ће саљ да иду да се шетају који круг по ћаршији, па морају да спакују оне ципеље на штиклу у ташњу, и онда цио апартман шминке, саљ да бабо не примети ђе ће. Знам ја то, прићо ми она Абаз доље у кафу на центар туномад кад смо седељи. Па посе се накинђуре и дотерају неђе крај пута да хи не виду комшије, и онденаке се пробадају кроз оне неасфалтиране уљице, све до на Пећурку, и онда иду неђе, на Бедем иљ у Кристал, ђе хим је воља. А богами кад уђеш ту, ништа ти више сијаљица не треба, свијетљи бруда ка у златару. Онда у десет, иљ по европском у двадес и два сахата, ако нико нете да хи погљеда иљ одведе у Оксу па да хи ожени, морају ка кући да хи бабо не нађе. Ех, тако, хајте аллахеманет, па посељамите тамо и ђе ћују и ђе не ћују. Дођите - дојћемо.