Celokupna ženska populacija određenog prostora.

Mora da sam mnogo glup! Meni, bre, nikad nije dosta. Nije mi dosta kad jebem, celog života bih samo to radio, ali ima niz ograničavajućih faktora, nije mi dosta kad jedem i u tom kontekstu ova prejaka reč sastavljena od dve reči i ima smisla.
Moglo bi se naći još prigodnih upotreba, ali je najiritantnija upravo najčešća upotreba ovog besedničkog cveta.

Nekad je negde neko pametan, ili se samo tako predstavljao, koncizno naveo niz ubedljivih argumenata i, smatrajući da su jasni i neoborivi, uzviknuo: **"Pametnom dosta"**, računajući da razumnom biću ne mora očigledne činjenice da razlaže na sitna crevca.

I Pandorina kutija je otvorena!

Danas svaka šuša promumla proširenu, veoma prostu rečenicu i likujući dodaje: "Pametnom dosta!"
Šta dosta, milosnu ti majku, šum koji si izbacio više nikad nećeš ponoviti, niti sâm razumeš šta si rekao, a poštapaš se nekom izlizanom frazom! Moraš umeti da odbraniš stav, a ne da se kriješ iza olinjale parole! Nije mi dosta, može biti da kasno palim, stoga objasni ili ćuti! Takvom retorikom pokušavaš sebe implicitno da uvedeš u svet pametnih, al' ne ide! Šupalj si kō crkveno zvono, što bi rekao panonski paor, mornar, tamburaš, govnar... Uglavnom, neki zanatlija, šta li je?!

Pametnom dosta! Ili nije?

Šahovski termin u značenju "popravljam" ili "nameštam" koji najavljuje i opravdava neuobičajeni potez.

Pozadinac koji opslužuje armiju artiljeraca.

Renomirani italijanski proizvođač brze hrane.

Pretpostaviti vaginalnu završnicu oralnoj radi ostvarenja potomstva.

Algoritam za pronalaženje prostih brojeva.

Čulni sistem kod riba koji, ako je riba dobra, probudi sva čula kod muškarca.

Pomalo nesportski opis sportske situacije kad dominantniji učesnik u duelu tako prošeta svog rivala, da ovaj ne zna gde se nalazi.

Diferencijalni operator (∇) u funkciji zadovoljenja seksualnih apetita devojaka sa prostora karakterističnog za jedan oblik gubljenja samoglasnika.

Nedovršeno tehničko pomagalo, pušteno u promet jer pronalazač nije imao strpljenja da implementira "ac".

Mamac za soma.

Prirodni fenomen karakterističan za tipa koji je dobio nogu u dupe, a želeo bi da ostane čvrst dok mu srce plače od tuge, a para mu izbija na uši od besa.

Baterija koja služi za napajanje one lampice u lobanji.

Izbegavati korišćenje mozga.

Vanzemaljci.

Noć.

Traka koja je jednolična i zatvorena u sebe, a ipak je uvrnuta.

Svake godine nam iz Astronomskog društva "Ruđer Bošković" najavljuju kad po redu vožnje stiže jesen. A stiže uvek u sekund tačno. Zbog nje ni japanski ministar saobraćaja ne bi podneo ostavku. O harakiriju da ne govorimo. Bar za sada.

Nisam licemer, ne volim jesen. Uopšte! A i kako bih kad mi lokalna armija gačaka obavezno priredi kanonadu? Najavljuju jesen precizno kao i pomenuti astronauti. Nešto razmišljam, valjda oni kenjaju tokom cele godine, ali s jeseni kao po komandi dobijaju proliv. Bombarduju ulice, automobile, prolaznike... Sve što se nađe na putu njihovoj teškoj artiljeriji. Zlobnici, da, naziv je odgovarajući, će reći da to donosi sreću. Hm... Možda nekom koprofagu! Još ne videh srećno lice nakon takvog ataka!

Ne volim da se oblačim slojevito! Nisam glavica kupusa pa da se ogrćem jednim po jednim plaštom. Niti luka, crnog. Ili mi je pretoplo, ili se smrzavam.
Još kad krenu kiše! Da li sam obuo odgovarajuće cipele, ili ću kući "mokrih opanaka"? Ono suvo iz poznatog idioma mi ne gine! Da li će kineski kišobran izdržati jednu celu kišu?

A tek miomirisi za vreme spremanja zimnice! Snalažljive domaćice su se dokopale nekog poluizgorelog smederevca, instalirale ga u parkiću između zgrada i na prvi dimni signal se okupljaju kao Indijanci. Po ceo dan nešto peku i kuvaju, razmenjuju recepte, polemišu o količini i vrsti konzervansa i vode abrove. I verujem da je njima to najlepši i najispunjeniji deo godine. A ja sam kao klinac više voleo kad moji kupe zimnicu. Volim te jesenje plodove, ali ne i proces njihovog pripremanja.

Kako da volim nekoga ili nešto bez identiteta? Bez karakera! Stari kažu da više nema pravih godišnjih doba. Sve se polarisalo. Postoje leto i zima, a prelazi između njih su oštri i kratkotrajni pa i ne zaslužuju da nose titulu godišnjeg doba. I sam se sećam pravih godišnjih doba. Ovo danas nije ni g od godišnjeg doba. Ustvari, g možda jeste. Zbog koincidencije!

Da ne grešim dušu, u nekim drugim krajevima jesen je bivala i lepa. Čak vrlo lepa! Na primer, kod dede u selu. Ko nije video, ne može ni da zamisli takvu igru boja i oblika! Kao da je pijani slikar naivac prosuo svoje boje po platnu, a onda pokušao da ih pokupi kistovima. Pa branje lešnika i njihovo lomljenje zubima tu ispod leske, po cenu pucanja tek niklih šestica, zarad fantastičnog jezgra. Kao veverica, bokte! To je trajalo samo dan-dva godišnje, moralo se ići u školu!

Prestao sam da odlazim u selo kad su dedu rastrgle zveri. Baba kaže da je bio pijan i da je zaspao negde na ivici šume. Naravno! Treznom mu ni medved ne bi naudio! Bila je zima. Zato ne volim ni zimu!

Definicija je napisana za takmičenje "Pačija škola".

Kad nekome pružiš dušu na dlanu, očekuj da će ti je taj neko i uzeti! Drugačiji ishod je glavna premija.
*(Jevanđelje po Skroz O'tkačenu)*

Duša je imaginarni organ čijim povećanjem moduo čoveka, poznat i kao apsolutna vrednost, raste.
Prema predanju, Marko Kraljević je važio za jednog od najviših i najjačih ljudi svoga doba, prema istorijskim podacima, bio je visok oko metar i po!
U poslednjih 150 godina se prosečna visina čoveka povećala za oko 11 centimetara. Šta se za to vreme dešavalo sa dušom?
Navodno je izmereno da ljudska duša teži 21 gram, ili 20,99, za one kojima je ovakav pristup bliži. To je otprilike kao jedan i po testis. Poređenje mi ima smisla jer sam uvek poštovao predstavnike ljudske vrste koji imaju i jedno i drugo. Pod ovim "drugo" podrazumevam oba.
Merenje je novijeg datuma, nema podataka o merama duše kroz istoriju, sem legende o širini one slovenske.
Nema ni dokaza da duša spada u standardnu opremu savremenog čoveka. Pre bi se moglo tvrditi suprotno.

Retki vlasnici su, ubeđen sam, u nedoumici kako sačuvati svoju i kako se ophoditi prema tuđoj. Ako ima opnu, ne vidi se njena lepota, ako nema, previše je osetljiva. Kompromisi je stežu, deformišu.

I znaš šta? Ne bih delio ovaj komadić što mi je ostao. Nedeljiv je, kao kvant! Ako nemaš, biće ti malo, ako imaš, ovo koliko mogu da dam neće ti značiti.

Nemoj mi aplaudirati. Možda je moja duša baš na tvom dlanu, možeš da je ubiješ!

**Za one sa jačim želucem**

Posmatram ove naše paćenike od fudbalera, duša im je u nosu. Rastaju se s njom tako što je jednostavno izduvaju na teren.
Jeste, sline su!

"Definicija" je napisana za takmičenje "Pačija skola".