Мили боже и стотину јада,
кад двоглави кроз село пројаше,
и све наше женскиње обрне,
ту настане и цика и вриска,
захтеви се подигну високо,
мужеви су слаба им утеха,
јер нам сабља није димискија,
већ пре ханџар што уз појас пада.
Морадосмо до Прилепа ићи,
баш код Марка српскога јунака,
да погуби љутог душманина,
да одсече обадвије главе,
и прекине зулум по селима.