Prevođenje imena stranih vladara i vojskovođa
Покушај да се страна имена ускладе са српским језичким традицијама, током XIX и почетком XX века. Углавном се није одржала. Пре тога јавља се у народним песмама у виду србизованих имена странаца.
Неки примери се и даље користе:
Jean d'arc - Јованка Орлеанка
king John Lackland (Johan sanz Terre)– краљ Јован без земље
Hunyadi János (Ioannes Corvinus) – Сибињанин Јанко
Неки се још увек могу срести иако звуче архаично.
King James I – краљ Јаков I
King George III – краљ Ђорђе III
Данас би то могло да звучи овако:
Ватикан: Pope Francis (Latin: Franciscus, Spanish: Francisco, Italian: Francesco) – папа Фрањо
Немачка: Angela Merkel – Анђела Меркел
Италија: Giorgio Napolitano – Ђорђе Напуљски
Француска: Jean-Marc Ayrault – Јован Марко Еро
САД: Barack Obama – Циго I
Македонија: Ѓорге Иванов – Ђорђе Ивановић
Komentari

Usrah se od smijeha zbog Baraka Obame +
Mada je to uobičajena praksa, šta se tiče vladara i bibličnih ličnosti/svetaca - pošto sam (budući) istoričar pa se često susrećem sa ovakvim slučajevima - i Slovenci nazivaju Johna Lacklanda Janez brez zemlje, a ima njih još dosta: Harold Harefoot (Harold Zajčjenogi), Edward the Confessor (Edvard Spovednik, na našem Ispovednik) i tako dalje, dok su apostoli Simon, Jakob Veliki, Janez, Andrej, Filip, Jernej, Matej, Tomaž, Jakob Mlajši, Juda Tadej, Simon Gorečnik, Juda Iškarijot, Sveti Matija.
Eto čisto reda radi sve sam ih nabrojio :D
Добра, имао сам ја нешто слично. +
http://vukajlija.com/jovan/552057- г
Све је то у реду, али огрешио си се о Сибињанин Јанка. Он је Србин, а не Мађар, тако да се ту не може причати о неком посрбљавању већ баш супротно!
- г
Деда му се звао Србин. Ваљда ти то нешто говори. А да не причам о силним песмама које смо му спевали. Зар мислиш да би га толико својатали у песмама да га нисмо сматрали Србином...

Потпуно је небитно да ли има српско порекло или нема. Племићи су у принципу космополите. А и народ има другачији осећај за појмове "наш" и "туђ" у то доба (крај средњег века и почетак новог). Важнија је у то доба вера од припадности неком народу. Тако да је тема да ли је Сибињанин Јанко Србин или Мађар некако промашена. Остаје чињеница да је, без обзира на порекло које може бити и не мора бити српско у некој линији, он деловао као мађарски племић, део је мађарске историје. Код нас је само део поезије, и ништа више.
Узмимо бољи пример Шандора Петефија из времена које нам је много ближе. Он је по оцу заиста Србин, без икаквог спора. Али није српски песник већ мађарски. Чак је и мађарски националиста.
Пребројавање крвних зрнаца је јалов посао, човек је оно како се осећа и како се понаша.
