Вероватно најконтроверзнија од свих намирница. Нутриционисти је препоручују као минералну и витаминску бомбу, а у колективној народној свести од старих времена истрајава убеђење да је то слепачко, пропаличко јело: "*Џигерице, и ти ли си месо?*".

Кад се загине у кафани, па се све паре пробекријају и не остане ништа за иоле поштен ручак, кафеџије су износиле гостима пржену џигерицу гратис. Да им буде каква-таква подлога за даље пиће, а и да се не баци (пошто ионако нису знали шта ће са њом, јер је нико није хтео):

"*А шта ћемо за вечеру? Леба, сира и кромпира. (2х)
А шта ћемо за доручак? Једно јаје, и то мућак. (2х)
А шта ћемо за мезе? Џигерице и презле. (2х)
(припев) Рого-рого-рогози, седи па вози.*"

И тако, на једном крају имамо препоруке стручњака, на другом народне статусне норме, а негде на средини између то двоје сместила се џигерица. Па шта претегне...