Džigerica
Реална срж човека, онтолошка изнутрица онога који јесте.
Док је срце аристократа и увек у првом плану: романтично, устрептало, задужено да пумпа хорде крвних зрнаца и куцањем удара прагове житија, џигерица је хипстер и раб. Она нечујно извршава своју мисију прочишћења и не пита се пуно. Али осећа.
Изједају је и буквално и фигуративно, али она као да прометејски поново израста, да би опет била конзумирана. Џигерица симболизује оно утробно, не-лепо, али суштинско, оно сирово и ненашминкано, али мехко.
- Пусти сад то, друже, него реци ти мени, има л' у тебе џигерице ил' си киборг јебени?
+26 -1 = +25
