Džon Malkovič

Lord iz senke. Osoba koja samom pojavom obasja lordizmom krajnje nelordski ivent. Bastion skromnosti u potpuno neskromnom kurčenju mediokriteta.

On je svestan sebe, te neretko ostaje po strani. Zna gde je pozicioniran i ni u ekstremnim momentima ne želi se diskreditovati. On je car. Krajnje ciničan, ali bez džukačkih momenata... uglavnom.

Džon jebe i zapali pljugu specijalno pripremljenu za tu priliku, kubanski uvoz, za višu srednju klasu. On citira Bogarta da to ne izgleda trulo. On penetrira.

- Devojke, ovo je moj dobar drugar, Tonči. On je car, studira androl... Kako se beše kaže, andragogiju? Ne znam šta to znači, ali mi vas gledamo već dvadeset minuta i na moj nagovor vam prilazimo.

- Drago nam je. Samo što...

- Ne, ne. Ništa samo. Konobar, repriziraj damama šta žele. Nego, jesam li ti rekao na koga ličiš?

- Koga?

- Lorejn Bekel iz najboljih dana.

- Misliš, Loren Bakol?

- Isti kurac.

:kratka pauza izazvana nelordovim odlaskom do klonje zbog pišanja i, eventualno, davljenja majmuna zarad smirivanja unutrašnje tenzije:

- Izvini, Antonije, drago mi je. Ako si dovoljno zgrožena, možemo otići do mene. Posle pišanja će te porediti s nekim iz druge decenije. Ko zna, taj možda bude i mrtav.

MSMickey Savage · 2. nov 2013.11818