Jedan od najkultnijih muzičkih pisanih medija ikada na prostorima bivše SFRJ.
Za to vreme, bio je viskog kvaliteta, kako štampe, tako i tekstova. Nije mogla svaka džudža da se preko "veze" ubaci i da baljezga ko zna šta, već samo iskreni fanovi muzike - ljudi koji su muziku konzumirali umesto obroka.
Bio je prepoznatljiv po posebnim singlicama koje su išle uz svaki broj. Te singlice su sadržale samo jednu pesmu, a sama ploča je bila savitljiva, kao rendgenski snimak.
To, sine! :)
Stvarno, kad pogledaš, danas svako može da piskara za neki ''časopis''. Ili npr. da bude di-džej.
U ono vreme se znalo šta je di-džej, pomenuo bih čuvenog Zorana Modlija koji je u tim vodama stvarno bio džek. Danas svaki klinac koji ume da instalira vinamp može da se proglasi za di-džeja.
Potpisujem Džimi, potpisujem.
Večeras si odličan( kako gej zvuči), a meni je ovo pola tvoje pola Džimijevo, on pomenu Džuboks malopre, inspirisao te :)
Jedan moj ortak svaki dan govori kako zivi u getu, kako je zivot tezak, kurac palac.Sad hoce da bude DJ.Umislja nesto a samo drka kurac po ceo dan.
@ Dankan - inspiraso me je, priznajem. Mada, ranije na četu sam spomenuo singlice, ali me je Džimi lepo podsetio za Džuboks. Kao klinac sam se oduševljavao tim singlicama. Zanimljivost je da je na svakoj singlici bio naziv pesme na originalnom jeziku i na srpskom (srpskohrvatskom), tojest, na srpskom je bio prevod originalnog naziva.
Još samo Modlija neko da definiše. :))
Uzgred, i on je pisao za Džuboks.
Modli se skr'o u Hrvatskoj sa zrakoplovom :)))
Prijavi se da bi komentarisao.