Naravno, u praksi bi ovu reč "glavonja" trebalo zameniti za ime dotičnog.
A dotični može biti bilo ko, ko je glavni u tom trenutku na vlasti: Vlastimir, Časlav, Nemanja, Car Dušan, Knez Lazar, Karađorđe, Kodža Miloš, Kralj Petar, Kralj Aleksandar, Tito, Sloba, Tadić, Vučić,... Što da se zadržavamo na ovim prostorima: Cezar, Napoleon, Hitler, Staljin, Mao Cedung,...Sasvim svejedno. Mentalitet raje kojoj je potreban vođa u koga će da veruje kao u svojevrsno božanstvo, dok je istovremeno sistem naopak, postoji oduvek, a postojaće po svemu sudeći dok ima i raje. I sad, kao, taj vođa ne zna za pravo stanje stvari, za prave probleme sitnog čoveka, jer on mora da se bavi visokom politikom.
Ne.
Zna on to vrlo dobro. On oličava sistem koji je te probleme i omogućio, no jednostavno eksponira svoje sitne šrafove koji će za njega da obavljaju prljav posao. A On će nastaviti da lebdi u svom oblaku.