-Draga, šta ima za doručak?
-Štaaaaaaaaaa, kako se usuđuješ? (vena na čelu preti da eksplodira)
-Pa samo sam... (prekida ga velika količina decibela)
-Muški šovinisto, dosta je tvoj rod ugnjetavao moj rod, sad smo se izborile za ravnopravnost, ima sam da kuvaš, pereš i peglaš za sebe, sve poslove delimo na pola.

Odlazi muž na posao, a žena na kafu i trač partiju sa svojim emancipovanim drugaricama, pošto ne može da nađe posao u ovoj truloj državi. Prošla je ponoć, vraća se muž, i zatiče komšiju Milana u svojoj kući.

-Milane, otkud ti u ovo doba? Ženo, zašto si u spavaćici, nije pristojno!
-Dragi, spremala sam se za spavanje, pošla da se okupam, kad ono nema tople vode, bojler crko. Vidim, svetli se kod komšije Milana, pa sam ga pozvala da popravi, a on kako je uvek spreman da pruži ruku, odmah je doleteo. To je pravi muškarac (namiguje Milanu, i oblizuje usnu, Miroslav Ilić stajl)

Subota, proslo podne.

-Ženo, ustaj, ajde da cepamo drva. 10 metara, čvornovata, mamicu im, ima da polomim sekiru.
-Pa čoveče, ja sam žena, ne mogu ja da cepam drva (počinje histerično da plače)
-Mislio sam da ćeš hteti, pošto se zalažeš za rav (zanemeo je zbog pogleda, od koga se ledi krv u žilama)
-Zašto baš meni da zapadne balkanski primitivac, šta sam ja Bogu zgrešila... Ugledaj se malo na komšiju Milana, on zna kako treba da se ophodi prema ženama, to je pravi muškarac, ahhhh.